Šta je sve pokazalo istraživanje Lokal presa o profesionalnim izazovima i položaju žena menadžerki u komercijalnim i medijima civilnog društva
U Srbiji, položaj menadžerki u lokalnim medijima vrlo je sličan položaju u mnogim zemljama regiona. Slični izazovi prisutni su i u drugim balkanskim državama, uključujući i pitanje nižih plata u poređenju sa muškarcima na istim pozicijama, kao i manjak profesionalne podrške.
Evidentirane pretnje, prozivke i nedostatak podrške u profesionalnom okruženju, samo su neki od problema sa kojima se one susreću u svakodnevnom radu. Ovo su rezultati istraživanja koje je Asocijacija nezavisnih lokalnih medija „Lokal pres“ sprovela kao deo projekta „Mreže podrške – Plenum žena menadžerki u lokalnim medijima“.
Rezultati istraživanja koje za cilj ima osnaživanje žena menadžerki u lokalnim medijima predstavljeni su na dvodnevnom plenumu „Žene menadžerke u lokalnim medijima“, koji je u Vrnjačkoj Banji okupio 15 menadžerki iz komercijalnih i medija civilnog društva
Žene menadžerke u lokalnim medijima, prema rezultatima ovog istraživanja, za saradnike uglavnom biraju žene, pa one čine većinu u 63 odsto istraživanjem obuhvaćenih redakcija. Muškaraca i žena jpodjednako ima u svakoj petoj redakciji, a u svakoj desetoj brojčano dominiraju muškarci.
Zašto je strah za bezbednost prisutniji u medijima civilnog društva?
Istraživanje je pokazalo da menadžerke u medijima civilnog sektora više strahuju za svoju online i fizičku bezbednost, od koleginica u komercijalnim medijima. Što su kraće na upravljačkim pozicijama i što imaju manje zaposlenih u svom kolektivu postaju i više zabrinute za svoju bezbednost.
Istraživanje je pokazalo i da su menadžerke u medijima civilnog sektora, češće izložene napadima u odnosu na menadžerke u komercijalnim medijima. Ono što ih povezuje je činjenica da napade uglavnom ne prijavljuju. Zašto? Kako pojašnjavaju – nezadovoljne su (ne)postupanjem nadležnih institucija. Od onih koje se to ipak učinile, čak oko 80 odsto izjavile su da su bile nezadovoljne postupcima nadležnih.
U prijavi napada odvažnije su menadžerke medija civilnog sektora. Kao razlog da ne prijavlje napad deo anketiranih od 19 menadžerki naveo je da „oblik pretnji nije bio dovoljan za krivičnu i prekršajnu odgovornost, stav da će tom prijavom biti u centru pažnje javnosti, strah od osvete počinioca i njihoevih istomišljenika, kao i strah da će to uticati na gubitak poslovnih prilika“.
Fejsbuk najomiljeniji za prozivke
Nalozi medija na Fejsbuku „najomiljenija“ su platforma onih koji plasiraju uznemiravajuće poruke u pitanju, ali za „prozivke“ različitih vrsta koriste se i komentari, lični mejlovi i privatniFejsbuk profili.
Ispitanice iz medija civilnog sektora u istraživanju su kao razloge za napade i pretnje, najčešče navodile uređivačku politiku, trenutnu negativnu politiku i pol, dok menadžerke iz komercijalnih medija kao brojnije razloge navode trenutnu negativnu atmosferu koja vlada u društvu i manju vidljivost pritisaka i napada zbog lokalne prirode medija, nego napade zbog uredjivačke politike.
Zato menadžerke civilnog sektora kao prva četiri iskustva navode osećaj dodatno ugrožene bezbednosti, teškoće u poslovanju, negativni uticaj na poslovni napredak, a tek na samom kraju i izbegavanje određenih tema i priča, što ukazuje na njihovu veću zabrinutost nego menadžerki iz komercijalnih medija kod kojih je prvo iskustvo na listi izbegavanje tema. Dalje slede razmišljanje o promeni profesije, pa tek onda teškoće u poslovanju.
Ispitanice su navele da su zbog napada koje su najčešće imale, uglavnom krivile sebe ili druge zbog stresnog iskustva, imale osećaj emotivne tuposti i anksioznosti, osećale nervozu.
Intenzitet emocija, kako je pokazalo istraživanje, jači je kod ispitanica sa manje iskustva u ovom poslu, dok one sa više godina, čini se, lakše podnose. Jače reakcije beleže i menadžerke komercijalnih medija.
Zanimljivo je, prema podacima ovog istraživanja, kod žena napredak u karijeri ne znači i bolju zaradu.
Više od polovine ispitanica je potvrdno odgovorilo na pitanje da li su zadovoljne svojim napretkom u karijeri. Menadžerke medija civilnog sektora su u čak 80 odsto odgovora potvrdile taj osećaj, ali više od polovine njih ocenilo je da su njihove zarade niže od zarada muškaraca na istim pozicijama. Prema njihovim procenama, zarade žena menadžerki su najmanje za četvrtinu niže nego muškaraca za isti posao.
Kod menadžerki u komercijalnim medijima vlada nezadovoljstvo ograničenim mogućnostima za napredovanje i usavršavanje. Nedostatak podrške u profesionalnom okruženju preovladava kod menadžerki u medijima civilnog sektora.
Medijska scena može da bude unapređena i kroz osnaživanje žena koje vode lokalne medije
Sve rezultate istraživanja Asocijacije nezavisnih lokalnih medija „Lokal pres“ u Vrnjačkoj Banji na dvodnevnom Plenuma žena menadžerki u lokalnim medijima“ predstavila je Snežana Milošević, generalna sekretarka ovog udruženja. Osim što su ta dva dana predstavljala priliku za razmenu iskustava i za analizu izazova sa kojima se žene na rukovodećim pozicijama suočavaju, ali je posebno bila zanimljiva mogućnost za unapređenje njihovih veština kroz radionice i stručne sesije. Na sesiji sa psihoanalitičarkom Tanjom Trifković, koja se kao novinarka i urednica „Podrinskih novina“ i sama suočava sa problemima svojih koleginica, obrađivane su tehnike za smanjenje straha, stresa i besa, jer bez tog balansiranja, procenjeno je, nema mogućnosti savladavanja izazova na ličnom i poslovnom planu. Fokus je bio na rodnoj ravnopravnosti i unapređenju profesionalnih kapaciteta žena u medijima.
Koristeći stečena znanja i veštine, učesnice su na završnoj radionici radile na kreiranju medijskih priloga upravo na teme o kojima je na plenumu bilo najviše reči. Proizvedeni medijski sadržaji doprineće podizanju svesti javnosti o ulozi, mestu i položaju novinarki u zajednicama.
M. M. D.
