Za mnoge mlade koji odrastaju u siromaštvu, izlaze iz domova i hraniteljstva ili žive u marginalizovanim zajednicama, sistem ne obezbeđuje jasan put od školskih klupa do prvog posla.
„Mladi iz osetljivih grupa odrastaju u teškim okolnostima i suočavaju se sa višestrukim i međusobno povezanim barijerama“, kaže Jelena Vitorović Raković iz humanitarne organizacije SOS Dečija sela Srbija.
Ako se krene od škole, vidi se kako sistemske manjkavosti mogu postati prepreke koje rastu s godinama.
„Mladi iz romske populacije posebno su u riziku, jer samo 64% njih završi osnovnu školu, a prelazak u srednje obrazovanje takođe je otežan“, naglašava naša sagovornica.
Tržište rada: prepreke koje se nadovezuju na školske promašaje
Kada obrazovni sistem ne obezbedi kontinuiranu podršku, ulazak u svet rada postaje još teži, posebno za mlade bez mreže kontakata i praktičnog iskustva.
„Kada je reč o zapošljavanju, mladi iz osetljivih grupa teže pronalaze posao jer nemaju radno iskustvo, nedostaju im praktične životne veštine, a poslodavci ponekad imaju predrasude prema njima“, ističe Vitorović Raković.
Slabosti sistema, prema rečima naše sagovornice, najvidljivije su na lokalu, gde bi mladi trebalo da pronađu prvu liniju podrške:
„Mladi se generalno, naročito oni iz osetljivih grupa, suočavaju sa ozbiljnim nedostatkom dostupnih i adekvatno razvijenih usluga. Pre svega, nedostaju savetodavno-terapijske i socijalno-edukativne usluge, koje nisu normirane, nemaju jasno definisane minimalne standarde niti ciljne grupe, što sprečava njihovo licenciranje, održivost i širu dostupnost“, naglasila je ona. Posledica je neravnomerna dostupnost širom zemlje, te „u velikom broju lokalnih sredina ne postoje savetovališta za mlade, a usluge mentalnog zdravlja su nedovoljno razvijene i teritorijalno ograničene, dok su usluge koje podržavaju mlade na putu ka samostalnosti – veoma retke.”
Kako izgleda rešenje – sveobuhvatni programi i stabilna mreža
Gde institucije ostave praznine, organizacije civilnog društva pokušavaju da uspostave kontinuitet i smislen put podrške. „Organizacije poput SOS Dečija sela Srbija u svojim programima nastoje da razvijaju sveobuhvatne programe podrške koji objedinjuju psihosocijalnu podršku, razvoj životnih veština, karijerno vođenje i jačanje kapaciteta za zapošljivost“. SOS Dečija sela Srbija sprovodi programe posvećene podršci upravo ovim mladim ljudima. Jedan od primera je višefazni pristup koji prati mladu osobu od procene do zapošljavanja. Da bi takav pristup davao merljive rezultate, neophodni su konkretni alati i dosledna primena.
„Primer dobre prakse su radionice za razvoj životnih i radnih veština, obuke, vršnjačka podrška i individualni savetodavni razgovori. Tokom obuka mladi uče kako da napišu CV, pretražuju poslove, pripreme se za razgovor, uče kako da komuniciraju, rešavaju konflikte, donose odluke – što sve vodi ka jačanju samopouzdanja. Dugogodišnje iskustvo rada sa mladima pokazuje da kvalitetan, stabilan odnos sa brižnim odraslim i prisutna mreža podrške mogu duboko uticati na njihov dalji razvoj i značajno poboljšati životne ishode, posebno kod onih koji su tokom odrastanja prošli kroz traumatska iskustva“, naglasila je Vitorović Raković.
Centar „Jaki mladi“ – podrška mladima iz osetljivih društvenih grupa
Centar „Jaki mladi“ organizacije SOS Dečija sela Srbija, u kojem radi i Jelena Vitorović Raković, već deset godina pruža podršku mladima u riziku. Od 2016. godine Centar je pomogao više od 1.600 mladih, a prema poslednjoj internoj evaluaciji, polovina učesnika navodi da im je ova podrška direktno pomogla da dođu do posla i povežu se sa poslodavcima. Od januara 2023. organizacija je, rešenjem Agencije za kvalifikacije, javno priznati organizator aktivnosti karijernog vođenja i savetovanja. Pored direktne podrške mladima, ojačani su kapaciteti sedam partnerskih organizacija širom Srbije za rad sa mladima u riziku.
Donosioci zakona moraju podržati mlade iz osetljivih grupa
Da bi pojedinačni dobri modeli postali pravilo, potreban je jasan, finansijski održiv i merljiv okvir javnih politika, uz koordinaciju aktera na lokalnom nivou.
„Država i lokalne zajednice treba da obezbede sistemski okvir koji garantuje dostupnost kvalitetnih usluga namenjenih mladima, posebno onima iz osetljivih grupa. Sledeći korak je standardizacija koja omogućava širenje onoga što se pokazalo delotvornim. Bez dostupne i povezane podrške na lokalu, tranzicija mladih ostaje nedovršena. Važno je razviti lokalne programe stanovanja uz podršku, programe zapošljavanja, obuke i centre za mentalno zdravlje…“, smatra Jelena Vitorović Raković.
Doprinos rešavanju ovog problema daje i Fondacija SOS Dečija sela Srbija, koja više od dvadeset godina pomaže deci, mladima i porodicama iz osetljivih grupa. Jedan od glavnih strateških ciljeva organizacije u narednih pet godina jeste podrška mladima u riziku – kroz obrazovne, ekonomske, mentorske i savetodavne programe, sa jačim fokusom na zapošljivost i samostalan život. Ipak, na osnovu svega rečenog, jasno je da ćemo socijalnu pravdu imati svi tek kada svi akteri budu omogućili mladima u svakoj opštini jednak, vidljiv i prohodan put od učionice do prvog posla. Pokažimo mladima iz osetljivih grupa da stojimo uz njih, jer svako zaslužuje jednaku šansu.
