Zabrana gradnje mini-hidroelektrane (MHE) „Gradina S4” i brisanje svih lokacija na slivu Studenice koje su prostornim planom Kraljeva predviđene za izgradnju mini-hidroelektrana, samo je jedan od četiri zahteva koje su meštani Ušća usvojili na zboru održanom u nedelju 13. aprila. Iako je prošlo nekoliko nedelja od ovog događaja, borba za reku Studenicu ne jenjava i zato podsećamo: na zboru je više od 200 meštana, reklo svoje odlučno „NE za MHE“, u Domu kulture „Studenica“ u Ušću, uz snažnu podršku ekoloških organizacija i inicijativa iz celog regiona.
Organizovanjem ovog zbora, građani Ušća pokazali su visok nivo svesti o značaju očuvanja reka i kulturno-prirodne baštine, jasno poručujući da je voda zajedničko dobro koje ne sme biti žrtvovano zarad kratkoročnog profita.
Na taj način još jednom su pokazali snagu lokalne zajednice kada je reč o odbrani javnog interesa, jer borba za reku Studenicu traje, a ovaj dan će ostati upisan kao važna tačka u toj borbi.
Pogledajte u VIDEO emisiji šta su o ovoj temi na zboru govorili: Aleksandar Panić (Sačuvajmo reke Stare planine), poslanik Aleksandar Jovanović Ćuta, Zlatko Kokanović („Ne damo Jadar“), Goran Nikolić (Sačuvajmo Studenicu), Bojana Minović (Sačuvajmo planinske reke Kraljeva), Nebojša Kovandžić („Ne damo Ibar“), Strahinja Macić (Polekol) i Žaklina Živković iz inicijative „Pravo na vodu“.
Goran Nikolić je, pozdravivši okupljene u ime inicijative Spasimo Studenicu, istakao da su kao aktivisti mislili da će samo ime reke Studenice biti dovoljno da je zaštiti:
– Prevarili smo se. Vekovima je veselo i bistro tekla kroz najlepše predele Srbije. Stvorila biljni i životinjski svet sa kojim se Srbija ponosi. Osećala se bezbedno, sigirno i zaštićeno jer: voleli su je meštani, dičio se sa njom manastir, branili je SANU i Zavod za zaštitu spomenika kulture, obožavali su je turisti, zaštitio je i Unesko. Zaštitila ju je, ali neiskreno i država Srbija Uredbom iz 2020. godine. A onda su se pojavili neki ljudi. Prvo „crveni” koji su hteli da je odvedu kroz planinu Čemerno, pa „žuti” koji su na njoj isplanirali čak šest MHE a onda i ovi koji hoće da je zabetoniraju. Oni ne odustaju. MHE „Ušće” je trenutno zaključana u nekoj činovničkoj fioci, ali je korupcija otključala „Gradinu” i dala joj krila. Sve naše primedbe završile su u korpi za otpatke.
Nikolić je dodao i kako ih, kao aktiviste, često pitaju zašto su „protiv napretka”, tj. zašto su protiv brana?
– Protiv smo MHE, jer je njihovo vreme prošlost, mala je korist a ogromna šteta. Evropa masovno uklanja svoje MHE i vraćaju svoju prirodu u pređašnje stanje. Prelaze na vetar i sunce. I mi ćemo, ali tek za tridesetak godina kada sve uništimo. Nije nam prvi put da sve radimo pogrešno. Voleo bih da je ovde investitor i da ga pitamo ZAŠTO? ZAŠTO NAM U SVETINJU DIRAŠ I SKRNAVIŠ NAŠU STUDENICU? Zar ti nije veći interes da za isti novac, tj. za 10 miliona evra, napraviš solarnu elektranu koja će davati tri puta više struje godišnje od ove koju planiraš na svetoj srpskoj reci Studenici, Jer, rok izgradnje MHE bio bi ti znatno duži, povrat investicije neuporeduvo sporiji, a ekološka šteta nemerljiva.
Na zboru u Ušću istaknuto je da je nedavno više od 200 naučnika iz cele Srbije podržalo borbu Ušćana za reku Studenicu, ocenjujući da bi brana imala trajni poguban efekat za ceo ekološki sistem zaštićenog sliva reke Studenice u čijem se području nalazi četvrtina svih biljnih i životinjskih vrsta Republike Srbije.
– Ima li nama nešto sveto? Zašto ćute SANU, naša crkva? Šta je u glavi čoveka ili ljudi koji hoće to bogatstvo trajno da unište? Pokušali smo da razgovaramo i sa čelnicima našeg grada Kraljeva. Ali, već četvrtu godinu su za nas, ekološke aktiviste, njegova vrata zaključana. Bogatstvo je jednog društva da ljudi drugačije razmišljaju i da se baš ne slažu u svemu. Svuda u svetu ljudi razgovaraju o svojim razlikama, pronalaze zajedničke tačke, pronalaze rešenja, ali naš gradonačelnik ne želi da razgovara sa ljudima koji drugačije misle – ocenio je Nikolić.
Na zboru je ocenjena da reka Studenica mora da nastavi da teče slobodno pored srpskog manastira po kojem je i dobio ime.
„Studenica je naš život, naš krvotok, neraskidivi deo naroda ovog kraja“, poručivali su govornici, pozivajući, kako su naveli, državu Srbiju da bude jača od pojedinaca i korumpiranih službenika i da obustavi sve aktivnosti na reci Studenici i njenim pritokama.
Pre četiri godine održan je protest građana Ušća protiv izgradnje mini hidrielektrana. Tada je organizovana i peticija na kojoj se 98% građana izjasnilo protiv gradnje MHE na reci Studenici. U međuvremenu su i najviši predstavnici države Srbije obećavali da će Studenica biti sačuvana i da izgradnje MHE neće biti. Prošle su i tri i po godine, otkad su tri inicijative („Pravo na vodu”, „Spasimo Studenicu” i „Sačuvajmo planinske reke Kraljeva”) predale peticiju za moratorijum na gradnju MHE u Kraljevu. One su pozvale Gradsku upravu u Kraljevu da zabrani dalju izgradnju i izmeni Prostorni plan tako što će izbrisati lokacije za mini hidroelektrane na svojoj teritoriji po ugledu na Arilje, Pirot, Paraćin, Ćičevac, Užice, Brus i druge opštine i gradove. U peticiji je istaknuto da mini-hidroelektrane imaju pogubne posledice po životnu sredinu i prirodna dobra, ali borba meštana Ušća za spas reke Studenice traje i dalje, jer je, prema informacijama koje je prenela inicijativa „Spasimo Studenicu”, koja je zbor u Ušlu i organizovala, Republička reviziona komisija odbila sve primedbe upućene na javnoj prezentaciji urbanističkog projekta i sada je, kako su naveli, investitor na korak od dobijanja građevinske dozvole.
„Verujemo da ćemo iz ove borbe izići kao pobednici ako svi zajedno uložimo napor, ujedinjeni u dobru i jednoglasno stanemo protiv ovog zla koje se nadvilo nad našim rekama. Studenica spada u Prvu kategoriju reka po kvalitetu vode u Srbiji“, podsetila je Snežana Rušpić Garić, koja je u Ušću rođena.
I ona je ocenila da bi se izgradnjom planirah šest mini hidrocentrala uništio čitav eko sistem i ozbiljno bio doveden u pitanje dalji život meštana Ušća za koje reka Studenica, osim dubokog istorijskog i emotivnog značaja ima i suštinski životni značaj u svakodnevnom životu, od obezbeđenja vode za piće, napajanja stoke, zalivanja bašti i njiva, a u letnjim mesecima za kupanje.
– Želimo da i naša deca imaju svoju reku i uživaju u njoj kao što smo mi i generacije naših predaka uživali u njoj. Reka pripada svima nama i ne možemo dozvoliti pojedincima da je uzurpiraju radi vlastitih profitnih interesa. Svedoci smo da su mnoge reke u našem kraju nakon izgradnje MHE nestale iz svojih rečnih korita, kao što su Jošanica, Samokovka, Gokčanica, Želebić. Ne smemo dozvoliti da se ovo dogodi i sa našom Studenicom koja predstavlja izvor života stanovništvu Ušća i okolnih sela. Reke koje sam pomenula služe samo jednom čoveku ili malom krugu ljudi za ostvarivanje njihovih profitnih interesa. Ovim hidrocentralama oni obezbzedjuju svoje potomke, a nas ostavljaju bez vode koja je izvor života. Reke su dobro koje pripada svima i niko nema pravo da ih uzurpira zarad vlastitih ciljeva a na štetu većine ljudi – upozorila je Rušpić Garić.
Posle protestne šetnje ulicama Ušća, najmlađe meštanke, na ušču reke Studenice u Ibar simbolično su spustile 16 belih ruža za 16 poginulih u adu nadstrešnice u Novom Sadu.
Kajakaši su spustili niz reku dva velika transparenta sa natpisima „Pravo na vodu” i „Sačuvajmo Studenicu”, što je i bila centralna poruka ovog zbora.
Građanske inicijative pozivaju gradsku upravu Kraljeva da, poput drugih gradova i opština, zabrani gradnju MHE i iz Prostornog plana izbriše sve predviđene lokacije. Borba za reku traje i dalje.
M. M. D.
