Deonica Moravskog koridora od Adrana kod Kraljeva do Preljine kod Čačka, duga 28,7 kilometara, danas je svečano otvorena, a za saobraćaj će biti puštena sutra u 9 časova. Time je vozačima na raspolaganju ukupno 100,3 kilometra ovog auto-puta, koji će, kada bude potpuno završen, povezivati Pojate i Preljinu u ukupnoj dužini od 112,3 kilometra.
Nova deonica posebno je značajna za Kraljevo i Čačak, jer će skratiti vreme putovanja, rasteretiti deo saobraćaja na Ibarskoj magistrali i omogućiti bolju vezu Raškog, Moravičkog i Rasinskog okruga sa Koridorom 10 i auto-putem „Miloš Veliki“.
Otvaranju deonice prisustvovao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je rekao da će se od Beograda do Kraljeva ubuduće stizati za oko sat i 15 minuta. On je naveo da će kilometar Moravskog koridora koštati 18 miliona evra, obrazlažući to obimnim radovima na uređenju vodotokova i zaštiti od poplava.
*Portal Krug je 2024. godine pisao da je izgradnja ovog auto-puta, čija je prvobitno najavljivana cena bila 900 miliona evra, odnosno 745 miliona evra plus PDV, prema tada dostupnim podacima već bila dostigla 1,4 milijarde evra. Umesto prvobitno ugovorenih osam miliona evra po kilometru, računica je tada pokazivala da je cena već porasla na 12,3 miliona evra po kilometru.
Putarina na novootvorenoj deonici počeće da se naplaćuje od 1. jula. Vučić je najavio i da bi preostalih oko 12 kilometara, od Adrana do Vrbe, trebalo da bude završeno pre kraja godine.
On je rekao da će, nakon završetka tog dela Moravskog koridora, od proleća početi izgradnja brze saobraćajnice ka Jarinju. Kako je naveo, rešen je i dogovor u vezi sa zaštićenom zonom manastira Studenica, što bi trebalo da omogući bolju saobraćajnu povezanost Novog Pazara, Raške, Bogutovačke Banje, Mataruške Banje i drugih mesta u tom delu Srbije sa Beogradom.
Na deonici od Adrana do Preljine izgrađena je denivelisana raskrsnica „Adrani“, preko koje se Moravski koridor povezuje sa Ibarskom magistralom. Izgrađena je i denivelisana raskrsnica Čačak Istok, odnosno nova Preljina, koja omogućava vezu sa Ibarskom magistralom i saobraćajnicom Preljina–Čačak–Požega.
Pored toga, izgrađen je i deo denivelisane raskrsnice „Katrga“, koja će u narednom periodu biti važna tačka povezivanja Moravskog koridora sa budućim Gružanskim koridorom i Ibarskom magistralom.
Na ovoj deonici auto-puta izgrađeno je 16 mostova, četiri nadvožnjaka i sedam podvožnjaka. Auto-put se gradi za računsku brzinu od 130 kilometara na čas, a ukupna širina kolovoza iznosi 30 metara, što je skoro dva metra više u odnosu na većinu drugih auto-puteva u Srbiji.
Moravski koridor je zamišljen i kao prvi digitalni koridor u Srbiji. To znači da će, uz saobraćajnu infrastrukturu, biti omogućena i brža razmena informacija važnih za bezbednost i upravljanje saobraćajem.
Izgradnja Moravskog koridora odvijala se po fazama. Prva deonica, od Pojata do Makrešana, otvorena je u aprilu 2023. godine, dok je deo od Makrešana do Kruševca pušten u saobraćaj u decembru iste godine. Deonica od Kruševca do Vrnjačke Banje otvorena je u decembru 2024. godine, a u decembru 2025. godine za saobraćaj je puštena i deonica Vrnjačka Banja–Vrba, duga 14 kilometara.
Preostali deo projekta odnosi se na deonicu od Vrbe do Adrana, dugu oko 12 kilometara, na kojoj se radovi nastavljaju, a izvođač radova je američko-turski konzorcijum „Behtel-Enka“.
U okviru izgradnje Moravskog koridora izvode se i veliki hidrotehnički radovi na uređenju Zapadne Morave, u dužini od oko 60 kilometara. Cilj tih radova je, kako nadležni navode, zaštita auto-puta od velikih voda, ali i povećanje stepena zaštite okolnih naselja i poljoprivrednog zemljišta od poplava.
