U organizaciji Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), u Kraljevu je održana panel diskusija “Koliko smo načisto sa prečišćavanjem otpadnih voda?”, koja je okupila predstavnike lokalne samouprave Grada Kraljeva i javnog-komunalnog preduzeća „Vodovod Kraljevo”, odbornike kraljevačke Skupštine, predstavnike organizacija civilnog društva i druge predstavnike lokalne zajednice.
Inicijativa je otvorila pitanja primene načela transparetnosti i dostupnosti informacija od javnog značaja u procesima planiranja i realizacije strateških nacionalnih projekata i investicija u sektoru prikupljanja i prešićavanje otpadnih voda, a obim potrebnih ulaganja u ovu oblast procenjen je na 3,6 do 4,3 milijardi evra u strateškim dokumentima Republike Srbije. Zainteresovanoj javnosti Kraljeva ujedno su predstavljeni rezultati i zaključci pravne analize objedinjeni u publikaciji “CRNA KNJIGA: Studija slučaja upravljanja javnim investicijama u projekte izgranje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda”, koju je objavio RERI.
ZLOUPOTEBA MEĐUDRŽAVNIH UGOVORA U DEROGIRANJU PRAVNOG SISTEMA REPUBLIKE SRBIJE
– Naišli smo na zid ćutanja kada su pitanju javne informacije i međunarodni ugovori iz kojih se finansiraju projekti izgradnje javne infrastrukture i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Republici Srbiji – rekao je Jovan Rajić, osnivač i advokat u organizaciji RERI.
Predstavljena studija slučaja „CRNA KNJIGA” problematizuje princip tajnosti koji proističe iz odredbi ozakonjenog Sporazuma o zajmu Vlade Republike Srbije i nemačke razvojne banke KfW za programe kanalisanja i prečišćavanja otpadnih voda. Tajnost je, na taj način, „hijerahijski ugrađena” u sve posebne ugovore, ugovore o sprovođenju i finansiranju projekata PPOV u obuhvaćenim lokalnim zajednicama, iako se radi o javnoj infrastrukturi i objektima javne namene.
Naglašavajući koruptivne rizike u široko uspostavljenoj praksi da se kapitalna ulaganja Republike Srbije uređuju međudržavnim sporazumima, Rajić je objasnio da se po tom principu „zaobilazi nacionalno zakonodavstvo, a istovremeno favorizuju privatni i komercijalni poslovni aranžmani, u koje javnost apsolutno nema uvid”.
– Država se ponaša kao lobista, kofinansijer, suinvestitor velikih kompanija. Dok u javnosti preovlađuje mišljenje da su problematične samo investicije iz Kine, isti princip se primenjuje i sa ostalim međunarodnim aranžmanima, a poseban problem predstavlja što međunarodne finansijske institucije pristaju na to – naveo je Rajić.
On je objasnio da iz te tačke kreće tendencija da se, odozgo na dole, kreira sistem koji zamenjuje propise Republike Srbije:
– Svejedno je iz koje zemlje će doći investicije, ugovori i uslovi, ako naša država i naše institucije u tome ne štite javni interes i isključuju primenu sopstvenih propisa – zaključio je on.
Nemanja Nenadić, direktor organizacije Transparentnost Srbija, izdvojio je primer poništavanja domaćih propisa kroz autentično tumačenje međudržavnog sporazuma između Srbije i Španije, koji je usvojila Skupština Srbije. Primer ovog Sporazuma je interesantnan, jer se njegovim članom 2 praktično isključuje primena Zakona o javnim nabavkama.
– Jednom kada neka zemlja sama odluči da ne poštuje spostvene zakone mnogo je manje verovatno da će to činiti i drugi, što vodi u situaciju u kojoj će biti potreban ogroman trud i ulaganja da se šteta popravi, čak i kad se u potpunosti bude menjala struktura vlasti – istakao je Nenadić.
Osvrćući se na prethodne konstatacije, Jovan Rajić naglašava da se polemika vodi na osetljivom terenu, pogodnom da se opravdane kritike pogrešno protumače:
– Nijednog trenutka se ne dovodi u pitanje suštinska potreba za izgradnjom kanalizacije i postojenja za prečišćavnje otpadnih voda. Problem je u tome što projekti predstavljaju podlogu za „mutne” radnje i zloupotrebe različitog tipa – zaključio je on.
PRIVATIZACIJA DELA VODNIH USLUGA, BEZ PROCENE EFEKATA
Na nedavno održanoj sednici Narodne Skupštine, kada je više od 50 propisa usvojeno bez prethodne rasprave, usvojene su i izmene i dopune Zakona o komunalnim delatnostima.
Nemanja Nenadić se posebno osvrnuo na izmene zakonskih odredbi koje podrazumevaju da će jedinice lokalnih samouprava moći da prenesu upravljanje komunalnim delatnostima na Vladu Srbije, pod izgovorom unapređenja kvaliteta komunalnih usluga, te efikasnijeg i ekonomičnijeg upravljanja komunalnim delatnostima. Vlada Srbije, u tom slučaju, ima nadležnost da izabere takozvanog Nacionalnog upravljača komunalnom infrastrukturom, u skladu sa odredbama kojima se uređuju javno-privatno partnerstvo i koncesija.
– U praksi, javno-privatni pristup često nosi rizik da se poslovni rizici prevaljuju na javnog partnera, a koristi na privatnog partnera. Nemamo odgovor na pitanje šta ćemo i koliko platiti, i da li ćemo pritom dobiti ono što nam je zaista potrebno. Kod merila cene, nije u pitanju samo da li ćete platiti više, nego da li vam je to prioritet – zaključio je Nenadić.
Važeći mehanizam neekonomskih i diktiranih cena naplate prečišćavanja otpadnih voda, već suočava lokalna komunalna preduzeća sa teškoćama u održavanju rada postojećih postrojenja, čime se sistemski kreira potreba za efikasnijim i održivijim upravljanjem. Ipak, kreatori sistema ne bave se reformom uslova poslovanja komunlanih preduzeća, niti objašnjavaju kako će se to postići njegovom delimičnom privatizacijom i neminovnim umnožavanjem troškova.
Predrag Voštinić, odbornik Loklanog fronta u Skupštini Grada Kraljeva osvrnuo se na poznatu činjenicu da je pre više od dve decenije u nekolicini zemalja Evropske unije primenjen sistem javno-privatnog partnerstva u sektoru vodnih usluga:
– Nakon potpunog neuspeha ovog koncepta primenjena je remunicipalizacija, odnosno vraćanje u javnu nadležnost – naveo je Voštinić.
On je zaključio da, u tom smislu, „Srbija kasni okvirno 25 godina za zemljama Evropske unije i da je nužno preispitati odluku da se krene putem koji se praksi pokazao kao višestruko neuspešan, jer Srbija ne samo da kasni, već u tom kašnjenju ponavlja identične greške i bira put čiji izvestan scenario vodi u neuspeh uz veće troškove“.
U PRAKSI, PITANJE (NE)EFIKASNOSTI VODI DO CENTRALNE ADMINISTRACIJE – Slučaj PPOV Grada Kraljeva
Prema rečima Mirjane Prodanović, predstavnice lokalne samouprave Grada Kraljeva iz Službe za upravljanje projektima i lokalni ekonomski razvoj, projektna dokumentacija za izgradnju kraljevačkog postrojenja zaprečišćavanje otpadnih voda je kompletno pripremljena kroz program podrške Evropske unije za izradu tehničke i tenderske dokumentacije za infrastrukturne projekte (PPF – Project Preparation Facilities), koji lokalna samouprava koristi od 2009. godine.
– Obzirom da je grad imao rešene imovinsko-pravne odnose, lokalna samouprava je efikasno koristila ovaj mehanizam podrške pa je kompletna potrebna dokumentacija izrađena u nekoliko faza, po evropskim standardima – objasnila je ona, dodajući da se na ovaj način Kraljevo kvalifikovalo za finansiranje projekta prečistača iz IPA fonda 2017.
Od kada su sredstva odobrena, a finansijski sporazum potpisan između Evropske Komisije i Republike Srbije, u decembru 2018. godine, realizacija projekta je u nadležnosti Ministarstva finansija – Sektora za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava Evropske unije (CFCU), kao i Ministarstva za zaštitu životne sredine – kao krajnjeg korisnika sredstava. Više od dve godine bilo je potrebno da nadležno ministarstvo obavi postupak izbora izvodjača radova (2021), međutim ni do danas, tri godine kasnije, projekat nije dobio odobrenje tehničke kontrole. Dozvola za pripremne radove na izgradnji projekta PPOV, izdata je pre godinu dana, a isto toliko kasni početak radova na izgradnji.
Učesnici diskusije navode da je deo poslova iz nadležnosti lokalne zajednice odavno okončan dok je realizacija preostalih faza u rukama centralne administracije. Prema aktuelnom planu, Kraljevo treba da dobije postrojenje do kraja 2026. godine.
NOVA PITANJA UMESTO ZAKLJUČKA
Ukazujući na niz problematičnih aspekata u pristupu i upravljanju strateškim javnim investicijama u koje spadaju i sistemi za prečišćavanje otpadnih voda, učesnici panel diskusije zaključili su da korupcioni rizici dolaze sa modelima uvođenja novih aktera i novih troškova, bez jasne analize i argumentacije o njihovoj opravdanosti.
Da li su lokalne samouprave i javna komunalna preduzeća opravdano adresirana kada se naglašavaju problemi u sektoru – od probijanja rokova (a sa tim i poskupljenja radova), preko niske efikasnosti i nedostatka kapaciteta, do nerealnih tarifa vodnih usluga – dok praksa ukazuje na sve slabosti centralističkog sistema i administracije u postupcima koji podrazumevaju transparentnost, standarde, javne nabavke i zaštitu javnog interesa?
Izvesno je da takve slabosti neće biti rešene pokušajima da se tajnost ugovora, privatizacija javnih usluga, izmene propisa bez javne rasprave i favorizovanje međunarodnih komercijalnih interesa – legitimišu kao „reformski odgovor” na značajnu zaostalost sektora prečišćavanja otpadnih voda u Srbiji, navodi se u izveštaju RERI-ja.
