U svakoj mami čije dete bije bitku za život ili za kvalitetniji život, kuca neustrašivo srce koje ne odustaje ni u najtežim borbama, a ovo je vapaj-priča devojčice po imenu Mia i njene mame Ivane
Osim svakodnevnih briga koje ovih dana i meseci muče sve, postoje porodice čije su brige i bitke mnogo teže. Jedna od njih je porodica male Kraljevčanke Mie Tomić koja želi da ona ponovo bude zdrava devojčica i da sa sestrom bliznakinjom Teom – trenira odbojku. Mia Tomić je preslatka desetogodišnja devojčica koja je krajem leta 2023, godine, doživela moždani udar. U kliničkom centru u Nišu gde je bila na lečenju, lekari su sproveli niz testova i analiza kako bi potvrdili sumnju da boluje od urođene trombofilije.
Moždani udar je, nažalost, ostavio teške posledice po levu stranu njenih ruku, nogu i lica.
Do 15. marta, kako znaju i umeju, članovi porodice male Mie moraju da prikupe 38.000 evra. Nakon višemesečnog boravka i rehabilitacije na više klinika i u banjama u Srbiji, Mia je delimično povratila funkcije leve ruke i leve noge i čak se vratila u školu – među drugare.
Ipak, za njen dalji oporavak potrebno je lečenje u inostranstvu. Po preporuci lekara iz specijalizovane klinike za lečenje ove bolesti u Turskoj, Mia mora što pre da nastavi rehabilitaciju. Do 15. Marta nije ostalo mnogo vremena, a Ivana Tomić, mama male Mie obratila se javnosti rečima koje bole i podsećaju na snagu zajedništva koje je njima trenutno – preko potrebno:
„Uhhhh, znate, mnogo boli… kada vam dete punih devet godina živi zdravim životom, kada je nasmejano, razdragano, puno života, kada živi život deteta i uživa u njemu zajedno sa mnom…
I onda, tog kobnog dana, menja se i njen, i moj život… Tog dana umirem ,prestajem da živim normalnim zivotom ,duša i srce mi tuguju, plaču. Ne znam da li mi je teži dan ili noć… Ali ne odustajem, a ipak imam neke godine i tako, kada stignem i dam sebi predaha, sama sebi kažem: „Bože odakle ti snage više?“
Pitam se kako uopšte stojim na sopstvenim nogama… ali valjda je majka je biće kojem gospod Bog daje neku neverovatnu snagu da može i mora sve da izdrži i podnese…
Kada čujem sirene hitne pomoći, uhhh naježim se, skamenim se, pretrnem…
Kada je pošaljem u školu, kao na iglama sam. Svako zvono telefona skrati mi život i jedva čekam da je vidim i zagrlim ,da osetim taj još uvek „bebeći“ i jedinstveni miris… Taj njen čaroban pogled i osmeh me nahrane za ceo dan…
To njeno: „MAMA, VOLIM TE“, ja ne znam koliko dnevno puta čujem. To me podiže,ali zato – NJEN PLAČ I NEMOĆ MI SRCE SLOME, DUŠU RAZORE!
Kada bih mogla, dala bih joj i svoj mozak i ruku i nogu, samo da ona bude, ne srećna već presrećna, ali nažalost ne može.
Nadam se da će Bog uslišiti moje molitve i da će moj borac, moj heroj, uspeti u ovoj bici.
Dragi ljudi, volite se, čuvajte se, brinite o deci, o vama samima, o osobama koje volite i koje su vam bitne i ne odustajte…. Ja sve dok svi doktori ovog sveta ne kažu da za Miu nema dalje – ne odustajem… Ona je moj život, moj ponos, moja dika, moj heroj, moj borac, moje sve na ovom SVETU!“
Možemo mi to! Za pomoć ovoj hrabroj devojčici koja je i dalje nasmejana i puna vere da će sve opet biti kao nekada – pošaljite bar jedan SMS sa tekstom 1670 na 3030. Svaka pomoć upućena preko Fondacije “Budi human” biće veliki doprinos lečenju hrabre Mie Tomić koji će voditi u njene lepše i zdravije dane, a njenoj mami doneti – veliko olakšanje od kojeg je samo ljubav veća.
Uplate se mogu izvršiti na račune:
dinarski račun: 160-6000001908703-44
devizni račun: 160-6000001909812-15
IBAN: RS35160600000190981215
SWIFT/BIC: DBDBRSBG
