Kraljevo ni posle gotovo deset godina od nastanka zakonske obaveze nema Program energetske efikasnosti, dok Šabac još nije usvojio Plan kvaliteta vazduha, iako je njegov nacrt pripremljen prošle godine. Na završnom sastanku projekta „Zajedno za čistiji vazduh u lokalnim zajednicama – Mi znamo kako!“, održanom danas u Kraljevu, predstavnici organizacija civilnog društva i lokalnih institucija razgovarali su o tome šta su njihove analize pokazale, ali i zašto donošenje strateških dokumenata često ne dovodi do stvarnih promena.
Projekat su zajednički realizovali Udruženje građana „Novi put“ iz Kraljeva i LAG Šabac, u okviru programa „Navigator Zelene agende“, koji sufinansira Evropska unija, a sprovodi Beogradska otvorena škola.
Tokom projekta analizirane su lokalne javne politike u dve sredine koje imaju ozbiljne probleme sa zagađenjem vazduha, ali različite izvore zagađenja i različite nedostatke u planiranju mera za njegovo smanjenje.
U Kraljevu je pažnja bila usmerena na nepostojanje Programa energetske efikasnosti i potrebu za unapređenjem rada gradskog Saveta za energetsku efikasnost. U Šapcu je analiziran Nacrt Plana kvaliteta vazduha za period od 2026. do 2031. godine, sa predlozima kako da predviđene mere budu konkretnije i sprovodive.
Kraljevo godinama bez Programa energetske efikasnosti
Jovan Nešović iz Udruženja „Novi put“ ocenio je da je neprihvatljivo što grad sa oko 110.000 stanovnika još nije usvojio dokument koji je trebalo da ima godinama ranije.
– Sramota je da nemamo Program energetske efikasnosti, da nemamo godišnje planove i strateške dokumente koji su veoma važni za javne politike – rekao je Nešović.
On je podsetio da energetska efikasnost nije povezana samo sa kvalitetom vazduha, već i sa troškovima javnih institucija, zbog čega izostanak planskog pristupa ima šire posledice.
Nešović je kritikovao i činjenicu da Savet za energetsku efikasnost, prema njegovim rečima, još nije formiran, kao i to što odlukom o njegovom osnivanju nije predviđeno učešće predstavnika Fakulteta za mašinstvo i građevinarstvo u Kraljevu.
Smatra da grad ne koristi dovoljno stručne kapacitete kojima raspolaže i da bi predstavnici fakulteta, privrede i civilnog sektora trebalo da imaju značajniju ulogu u pripremi preporuka za lokalne energetske politike.
Šabac: analiza upozorila i na zdravstvene posledice zagađenja
Slaviša Kostadinović, predstavnik Udruženja Lokalna akciona grupa (LAG) Šabac, ocenio je da su rezultati projekta važni zato što su dve organizacije, pored održanih javnih debata, pripremile stručne analize koje pokazuju šta nedostaje lokalnim dokumentima. Posebno je izdvojio nalaze koji povezuju zagađenje vazduha sa zdravstvenim posledicama po stanovništvo Šapca. U ranije predstavljenoj analizi navedena je procena od oko 313 prevremenih smrti tokom 2024. godine povezanih sa izloženošću zagađenom vazduhu. Reč je o statističkoj proceni zdravstvenog opterećenja, a ne o broju pojedinačnih smrtnih slučajeva za koje je medicinski utvrđeno da ih je izazvalo zagađenje.
Kostadinović je naglasio da je projekat omogućio i razmenu iskustava između dve lokalne zajednice, kao i saradnju stručnjaka koji se bave zaštitom životne sredine.
Zašto građani odustaju od javnih rasprava?
Jedno od pitanja otvorenih na završnom sastanku odnosilo se na način donošenja lokalnih strateških dokumenata. Nešović je ukazao na praksu da se njihova izrada poverava spoljnim konsultantima, a da javne rasprave često ostanu formalnost. Dokumenti se, prema njegovoj oceni, neretko prilagođavaju prema već postojećim obrascima, bez dovoljno uvažavanja specifičnosti lokalne zajednice.
Govorio je i o slabom interesovanju građana i stručne javnosti za učešće u tim procesima, ali je naveo i mogući razlog takvog odnosa: iskustvo da se primedbe i predlozi izneti tokom javnih rasprava retko prihvataju.
Na problem nedovoljnog uključivanja građana ukazala je i Mirjana Prodanović iz Službe za upravljanje projektima i lokalno-ekonomski razvoj Grada Kraljeva. Prema njenim rečima, u lokalnim administracijama često ne postoji dovoljno razumevanja za participativno planiranje, koje se svodi na ispunjavanje formalnih obaveza.
– Ako uradimo Program energetske efikasnosti, a nemamo sistem da se on dalje sprovodi i realizuje, opet nismo ništa uradili – upozorila je Prodanović.
Ona je naglasila da planski dokument mora da bude praćen odgovarajućim aktivnostima i budžetskim sredstvima, jer bez toga ne može doneti očekivane rezultate. Ukazala je i na nedovoljne kapacitete lokalne administracije, ali i potrebu da se civilni sektor osnaži i u rad organizacija uključi više mladih ljudi.
Posebno je zanimljiva njena ocena da su neke mere energetske efikasnosti u Kraljevu realizovane prvenstveno zato što su postojale otvorene mogućnosti finansiranja iz državnih i drugih programa, a ne zato što su bile unapred planirane i obezbeđene gradskim budžetom.
To, prema njenom izlaganju, pokazuje koliko je važno da lokalna samouprava ima spremnu dokumentaciju i jasno utvrđene prioritete, umesto da svoje aktivnosti prilagođava isključivo dostupnim konkursima.
Šta posle završetka projekta?
Učesnici su razgovarali i o mogućnostima nastavka saradnje, posebno u okolnostima sve ograničenijeg pristupa donatorskim sredstvima.
Marko Pejović iz Šapca ukazao je na potrebu da se organizacije više povezuju sa stručnjacima i drugim organizacijama, uključuju mlade i dugoročnije planiraju finansiranje aktivnosti.
Nešović je ocenio da su organizacije tokom zajedničkog rada pokazale da raspolažu stručnim i organizacionim kapacitetima za nastavak javnog zagovaranja, ali je izrazio zabrinutost zbog načina finansiranja projekata civilnog društva u Srbiji.
Po završetku ovog projekta, međutim, ostaju dva dokumentovana zahteva: da Kraljevo izradi Program energetske efikasnosti i unapredi sastav Saveta za energetsku efikasnost, a da Šabac usvoji Plan kvaliteta vazduha sa merama koje imaju jasne nosioce, rokove i obezbeđeno finansiranje.
M. M. D.
