Nakon prošlogodišnjeg plesa tata i ćerki, u OŠ „IV kraljevački bataljon” u Kraljevu, ove godine mame i sinovi otplesali su oproštajni ples predškolaca, obeležavajući kraj jednog poglavlja uz suze, osmehe i ljubav
U junu se ne rastajemo zauvek, već se pozdravljamo sa jednim delom detinjstva i pravimo mesta za nove, divne stvari koje nas tek čekaju, poručili su na večerašnjoj priredbi predškolci iz OŠ „IV kraljevački bataljon” u Kraljevu. I ove godine, na oproštajnoj priredbi pokazali su koliko emocija, zahvalnosti i radosti može da stane u nekoliko pesama i puno osmeha i zagrljaja.
Prošle godine su tate sa ćerkama plesale uz pesmu „Ti si princeza“, stvarajući uspomene koje će svi zauvek nositi u srcima. Ove godine, „podijum” su ispunile mame i sinovi, igrajući uz pesmu „Dolazi ljubav“ Marije Šerifović.
Dok su mališani, između ostalog, pevali „Samo drugarstvo nema kraj“ i „Doviđenja, dragi vaspitači“, bilo je jasno da je za sve u amfiteatru škole ovaj događaj bio više od obične priredbe: priča o odrastanju, prijateljstvu i podršci, skrojena uz podršku i pomoć vaspitačice Danijele Nešković. Neke mame su sa suzama u očima gledale kako njihova deca, još uvek mala, ali već spremna za nove životne korake, pevaju, recituju, plešu i ponosno zakoračuju ka školi i svemu što ih čeka iza njenih vrata.
U publici – i tate, bake, deke, prijatelji, svi su delili isti osećaj: da su prisustvovali nečemu posebnom, tihom i velikom.
Na kraju, uz puštanje balona ka nebu, kao simbol snova koji tek treba da polete, deca su nam poručila: ovo nije kraj detinjstva – ovo je samo njegovo novo poglavlje.
I možda od jeseni kreću nove obaveze, ali igra, radoznalost i dečji smeh – ostaju. Jer detinjstvo traje još dugo, ako ga negujemo s ljubavlju.
Definitivno – detinjstvo ne prestaje s poslednjim danom u vrtiću. Ono samo dobija novo lice – u liku učiteljice koja ih čeka, u mirisu novih knjiga, u školskom zvonu koje zove na igru i znanje.
I baš zato ova priredba nije bila kraj. Bila je najlepši mogući početak.
M. M. D.
