Pored par maturskih, seminarskih i diplomskih radova, do pojave ovog emocionalnog vodiča kroz diskografiju Đorđa Balaševića – nije se pojavila nijedna studija ili knjiga o njegovom radu
Nikada Đorđe Balašević nije održao koncert u Kraljevu. Sticajem okolnosti – autorka ovih redova imala je prilike da sa njim, između ostalog i o tome, razgovara u oktobru 2000. godine. U telefonskom razgovoru Đorđe Balašević rekao mi je da ga „niko nikada iz Kraljeva nije kontaktirao zbog eventualnog gostovanja“:
– A ja nigde ne idem nepozvan. Neka me pozovu oni koji bi trebalo da me pozovu i rado ću doći! – poručio je tada Balašević.
To se, nažalost, nikada nije dogodilo, iako je Đorđe Balašević nastupao u okolnim gradovima.
Umesto njega, više od dve godine posle njegove smrti stigla je knjiga „Panonski admiral – emocionalni vodič kroz diskografiju Đorđa Balaševića” novinara i pisca Ivana Ivačkovića, koji ju je, u svečanoj sali Gradske uprave, kraljevačkoj publici predstavio zajedno sa etno pevačicom Biljom Krstić i urednikom i rok kritičarem Dušanom Vesićem, uz moderatora večeri Mišu Milosavljevića.
Sa legendarnim kantautorom Bilju Krstić vezivali su prijateljstvo, kumstvo i saradnja. Oboje su muzičke karijere počeli u grupe Rani mraz, u kojoj su, pored njih dvoje, bili još i Bora Đorđević i pevačica Verica Todorović. Biljana i Bora su u Rani mraz došli na predlog Pece Popovića. Kako se čulo na promociji, i Balašević, i Đorđević bili su veliki individualci s izraženo različitim senzibilitetima, pa je, Đorđević ubrzo napustio grupu i formirao Riblju čorbu. Bilja Krstić je učestovala na albumima „Mojoj mami, umesto maturske slike u izlogu” (1979) i „Odlazi cirkus” (1980). Grupa Rani mraz ubrzo se raspala, a Balašević i Bilja Krstić nastavili su sa uspešnim solo karijerama.
Jedan od najpoznatijih rok kritičara osamdesetih Dušan Vesić, koji je urednik u izdavačkoj kući Laguna, istakao je da nikada nije bio veliki fan Đorđa Balaševića:
– Ponajviše je to bilo zbog „udvoričke” pesme „Računajte na nas”, nezvanične himne mladih „generacije pedeset i neke” – kazao je Vesić, saglasivši se da je, uz neke zamerke, Đorđe Balašević ipak jedan od najvećih i najpriznatijih pesnika i pevača jugoslovenske muzike, uz čije pesme se, i dalje, često zaplače.
Ivan Ivačković, autor knjige „Panonski admiral“ podsetio je da su Đorđe Balašević i Dragoljub Đuričić, jedan od naših najpoznatijih bubnjara, u razmaku od samo mesec dana, pre nešto više od dve godine – preminuli od korone. Ivačković je pojasnio da je rad na knjizi „Panonski admiral“ trajao godinama, ali da je nakratko, prekinut kada je Balašević preminuo. Knjiga je, kako je istakao, nekako ipak završena sa željom da nekim novim klincima ukaže na veliki značaj Đorđa Balaševića za srpsku muzičku scenu. Ona je, prema rečima autora, pre svega izjava poštovanja za sve ono što je kantautor Đorđe Balašević uradio za vreme svoje višedecenijske plodne karijere.
Prema oceni Ivačkovića, izuzimajući Balaševićev rodni Novi Sad, Beograd i Srbija nisu se na dostojan način oprostili od jednog od najvažnijih muzičara današnjice:
– Na koncertima koje je priređivao i za nekoliko desetina hiljada ljudi, a na njegovom oproštaju pojavio se mali broj poklonika.
Kako se na promociji moglo čuti, koliko god da je Balašević bio omiljen, pored par maturskih, seminarskih i diplomskih radova, do „Panonskog admirala” nije se pojavila nijedna studija ili knjiga o njegovom radu. U isto vreme o Džoniju Štuliću, Milanu Mladenoviću, fenomenu rok grupe Bijelo dugme nastale su mnoge magistarske i doktorske teze. „Jugoslovenski Dilan” ili „srpski Koen”, kako su neki zvali Balaševića, za sada ne privlači, kako se čulo na promociji, interesovanje akademske, ali i šire kulturne zajednice.
Mnoge generacije tzv „đotova“ nose i dalje njegove pesme ispod kože.
„Bio je sjajan hroničar i mudar tumač našeg vremena. Tokom devedesetih godina dvadesetog veka postao je simbol otpora dubokoj balkanskoj provincijalizaciji i ratu. Suprotstavljao se sili gluposti i gluposti sile. Ipak, najpre ćemo ga pamtiti kao pesnika intime i ljudskih osećanja, kao pesnika ljubavi. Potpisao je obimnu diskografiju bez slabog albuma, što je retkost i u internacionalnim razmerama – reči su Ivačkovića.
Zato „Panonski admiral“, kako je pojasnio, jeste naklon Balaševićevoj umetnosti i njegovom civilizacijskom angažmanu.
M. M. D.
