Posle više od jednog veka tišine i godina upornog traganja za prostorom, dozvolama i sredstvima, ili, bolje reći – za dobrom voljom, otpočela je izgradnja Vojničke spomen kapele na Čemernu. Zakopani su temelji objekta koji će sakupiti rasute kosti ratnika, svedočiti o stradanju srpske mladosti u Velikom ratu i negovati molitvu za mir njihove duše, ali i naše budućnosti.
Bitka na Čemernu samo je još jedna od mnogih koje je srpska vojska vodila na Jelici, Goču i Čemernu sa nadmoćnom austrogarskom silom, koja je bila naumila da Prvoj armiji Vojske Kraljevine Srbije, kralju i narodu, sa sve poslednjim imetkom, preseče odstupnicu prema jugu u ibarskom tesnacu, novembra 1915. godine.
Nije neprijatelj uspeo u svojoj nameri, ali je vrh Čemerna narednog proleća dobio ime Smrdljuč. Nije nejasno zbog čega, mada su Nemci došli, pokupili svoje i odneli. Naše – nije imao ko. Osim planinskih zveri…
Ove lekcije nema u srpskoj istoriji. Ovo stratište, kao i neka druga, otvorio je pre jedne decenije artiljerijski major u penziji Rade Vukosavljević, koji je odmah obelodanio ideju da se na ovom mestu mora podići memorijal vredan velikih žrtava iz 32 grada i opštine u Srbiji.
Projektom je predviđena Spomen kapela sa kosturnicom, gde će u mermeu biti uklesana imena izginulih boraca. Do sada je evidentirano 1.080 stradalnika, a pretpostavlja se da je to samo jedna trećina. Unutrašnjost kapele buće obogaćena replikama zastava svih 18 ratnih pukova srpske vojske – učesnika bitaka, kopijama dokumenata i fotografija ratnih komandanata i drugim važnim artefaktima.
Već prvi zahvati moćnih mašina koje su stigle na planinu, otkrili su i prve puščane čaure i ratničke kosti. Radove izvodi preduzeće Primos iz Beograda, projekat je uradilo JP za uređenje gradskog zemljišta Kraljevo, po ideji arhitekte Ace Maričića, a vrednost radova u prvoj fazi iznosi oko 8.3 milona dinara, obezbeđenih iz budžeta Grada Kraljeva,
Radovan Tipsarević
