Novi sistem digitalizuje otvaranje i zatvaranje bolovanja – potvrde i doznake odlaze direktno od lekara ka poslodavcu i RFZO-u, bez čekanja i fizičkog dostavljanja
Od početka sledeće godine, zaposleni u Srbiji koji se nađu na bolovanju, više neće morati da nose papire od lekara do poslodavca, niti da u roku od tri dana lično dostavljaju potvrde o privremenoj sprečenosti za rad. Zahvaljujući sistemu „eBolovanje – poslodavac“, svi ti postupci odvijaće se elektronski: izabrani lekar unosi podatke u sistem, a potvrde i doznake automatski odlaze poslodavcu i Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje (RFZO).
Za zaposlene to bi trebalo da znači manje odlazaka kod lekara, manje čekanja i rasterećenje u trenucima kada im je najpotrebniji mir tokom oporavka. Poslodavci će, s druge strane, imati uvid u otvorena bolovanja svojih zaposlenih, ali bez osetljivih medicinskih podataka i moći će elektronski da podnose zahteve RFZO-u za obračun naknada, kada bolovanje prelazi na teret Fonda.
Sistem donosi i dodatne pogodnosti – poslodavci će moći da generišu interne izveštaje o svim bolovanjima, što olakšava planiranje rada i evidenciju troškova. Uloga zakonskog zastupnika biće ključna, jer on dodeljuje prava pristupa zaposlenima koji se bave evidencijom bolovanja i obračunima.
Kako objašnjavaju u Ministarstvu zdravlja, pristup sistemu je jednostavan: kompanije koje su već registrovane na portalu eUprava dobiće novu uslugu kroz postojeći nalog, dok se ostale mogu registrovati besplatno.
Inicijativa za uvođenje eBolovanja našla se među prioritetima u „Sivoj knjizi“ Nacionalne alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), a podršku u izradi Nacrta Zakona o razmeni podataka, dokumenata i obaveštenja u slučaju nastupanja privremene sprečenosti za rad, pružili su i Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo finansija, Ministarstvo privrede, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i RFZO, u saradnji sa Kancelarijom za IT i eUpravu.
Ovim zakonom se uređuje korišćenje sistema „eBolovanje – poslodavac“, odnosno digitalizacija celog postupka oko otvaranja, trajanja i zatvaranja bolovanja, što bi trebalo da predstavlja ubrzanje i pojednostavljenje postupaka i potpunu digitalizaciju procesa između lekara, poslodavaca i RFZO-a.
Građani tako, kako se najavljuje, više neće biti „kuriri“ između šaltera i institucija, a privreda dobija značajno smanjenje administrativnog opterećenja.
Iako je ideja o digitalizaciji bolovanja svakako dobrodošla i može da olakša život i zaposlenima i poslodavcima, valja ostati uzdržan dok novi sistem ne zaživi u praksi. Često se dešava da i najbolje zamisli naiđu na prepreke u sprovođenju, bilo zbog tehničkih poteškoća, navika korisnika ili sporije prilagodljivosti institucija. Zato je možda najpametnije sačekati prve primere primene i iskustva poslodavaca i zaposlenih, pa tek onda donositi konačne ocene o tome koliko je rešenje zaista olakšalo administraciju i rasteretilo građane.
M. M. D.
