„Ako je osnovno obrazovanje besplatno, onda treba da besplatno sve, pa i udžbenici“, smatraju u ovom pokretu
Udžbenici za osnovnu školu, negde čak i za koledž, besplatni su u sve većem broju zemalja Evrope, uključujući i, recimo, Sloveniju, podsećaju u Pokretu „Idemo“ iz Kraljeva.
Oni ocenjuju da je „jednakost u obrazovanju početno garantovana potpisivanjem Konvencije o pravima deteta koja treba da bude krovni akt za skup državnih zakona kojima se reguliše obrazovanje“.
– Ovde je ključna dostupnost kvalitetnog obrazovanja za svu decu, koja, naravno podrazumeva i dostupnost kvalitetnih udžbenika kao jednog od osnovnih oruđa obrazovanja. Udzbenike još uvek biraju škole, tj. referentni nastavnici. To ima smisla ako se ima u vidu da će oni taj udžbenik i koristiti, te da su najstručniji za ocenu kvaliteta, ali se, nažalost, ta praksa odavno zloupotrebljava kroz udružene finansijske interese škola i izdavača udžbenika – tj. i tu je zavladalo liberalno tržište umesto didaktičkih kriterijuma i stručnih odluka. Vode se polemike oko prava roditelja kao onih koji finansiraju obrazovanje svoje dece da o ovome odluciju. Roditeljski saveti u školama se izjašnjavaju o ovome, ali je njihov glas utišan nedovoljnom upucenošću u stručne aspekte kakav je kompetentnost za ocenu kvaliteta udžbenika – istakla je prof. dr Vera Rajović iz Pokreta „Idemo“.
Iz Pokreta “Idemo” podsećaju da su finansijeri kupovine udžbenika u Srbiji dominantno roditelji, a ekonomska raslojenost je velika – sa visokim procentom siromaštva koje i u ovom aspektu smanjuje šanse deci iz siromašnijih porodica:
„Jedan deo porodica/dece dobija udžbenike od nevladinog sektora, kroz podršku deci bez roditeljskog staranja, deci sa smetnjama u razvoju i invaliditetom… Delu dece udžbenike finansiraju država ili lokalna zajednica – što se svodi na isto s obzirom da, sem dodeljivanja sredstava lokalu od strane drzave, kod nas decentralizacija nikada nije potpuno izvedena. Doduše, upravo zato je prostor za relokaciju sredstava sa jedne u drugu budžetsku stavku od strane lokalne zajednice- veliki. Kad se radi o obrazovanju, to se, onda, ovako odražava: em država odvaja malo za taj sektor, em se, kada se taj budžet dodeli lokalnim zajednicama, one ponašaju po modelu „mora za važnije da se da” što utiče i na broj dece koja, na kraju, dobiju besplatne udžbenike, dominantno ona koja su „u sistemu” socijalne zaštite.“
Ako je osnovno obrazovanje besplatno, onda je besplatno sve (pa i udžbenici) i treba da bude besplatno za sve, kažu u ovom pokretu, dodajući da „ako je lokalna zajednica dobila od države sredstva namenjena obrazovanju, ne samo da treba da ih koristi isključivo za obrazovanje, već treba da bude proaktivna u traganju za dodatnim sredstvima za koja država ili nije imala dovoljno novca, ili razumevanja.
„Ima još problema kada se radi o implementaciji ove mere. Oni su vezani za višekratnu upotrebu istih udžbenika, posebno radnih svezaka što bi doprinelo lakšem, ali, u tom delu roditelji zaista moraju aktivno biti uključeni zajedno sa profesionalcima“, zaključuju u Pokretu „Idemo“.
*foto – Pokret “Idemo”
