Sajam pisane reči i ove godine je bio još jedan u nizu velikih praznika izdavaštva i srpske kulture, a knjige su opet pokazale da su ljudima velika uteha, čak i uz činjenicu da su neke na Sajmu bile skuplje, nego u knjižarama
Kuće bez knjiga slične su telu bez duše… Jer, knjiga je uvek put od zla ka dobrome, od krivice ka pravdi, od pogrešnog ka istinitom, od noći i tame ka svetlosti i danu… Posle dve „korona godine“ – dani knjige na Beogradskom sajmu ponovo su bili „uživo“ i potrajali su, tradicionalno. celu sedmicu – od 23. do 30. oktobra. Tačno toliko, reke ljudi hrlile su u sajamske hale da se uvere kako „pisac danas zamenjuje sveštenika”… Jer, u većini knjiga – pisci teše, osuđuju, prorokuju…A njihovi glasovi ne odjekuju ispod svodova crkve, već se gromoglasno i razležu se s jednog – na drugi kraj sveta…
Tokom sedam dana još jednom se pokazalo da je reč o najmasovnijoj kulturnoj manifestaciji koju je ovo godine posetilo skoro 164.000 ljudi.
Pogledajte VIDEO:
Međunarodni beogradski Sajam knjiga, koji je ove godine održan po 65. put, ugostio je 416 direktnih izlagača (izlagači i suizlagači, od čega 325 domaćih direktnih izlagača i 91 inostrani direktni izlagač).
Sajam je održan na više o 30.000 kvadratnih metara bruto izložbenog prostora.
Održano je 525 programa u organizaciji Beogradskog sajma knjiga i izdavača. Predstavljene su četiri izložbe.
Na 65. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga, osim izdavača iz Srbije učestvovali su izdavači i iz Bosne i Hercegovine, Republike Srpske, Rusije, Hrvatske, Crne Gore, Italije, Kine, Irana, Belorusije, Švajcarske, Maroka, Indije, Nemačke, Poljske, Egipta i Mađarske.
U ulozi počasnog gosta na 65. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga predstavila se Rumunija, koja je – tradicionalnim činom primopredaje “Otvorene knjige” označila kraj ovogodišnje najveće književne smotre u regionu. Počasni gost Sajma knjiga naredne godine biće – Francuska.
Više od 40 domaćih autora potpisivalo je knjige, a u dugim redovima kupci su čekali na potpis Miodraga Majića, Vedrane Rudan, Feđe Štukana, Matije Bećkovića, Ljiljane Habjanović Đurović, Ljubivoja Ršumovića, Momčila Petrovića, Nede Ukraden, ali i onih koji su „naše gore list“ – dr Milanka Šeklera, virusologa, čiju su knjigu „Dosije Ukrajina“ objavile „Novosti“ .
Knjige je potpisivala i Tajana Poterjahin – čiji je istorijski roman „Neman“ (deo trilogije „Varoška legenda“ koja je posvećena Kraljevu na razmeđi XIX i XX veka) predstavljen upravo na ovoj manifestaciji.
Na sajmu su proglašeni izdavači godine, izdavački poduhvat godine, dečja knjiga godine, najbolji izdavači iz dijaspore, posebna priznanja za doprinos u oblasti nauke, specijalna priznanja za izdavača, knjigu ili strip, najlepša knjiga, najlepša dečja knjiga i specijalno priznanje za mladog dizajnera knjige.
Narodna biblioteka “Stefan Prvovenčani” iz Kraljeva imala je na ovogodišnjem Sajmu knjiga dva programa kojima je predstavila svoju izdavačku delatnost. Najpre su predstavljene edicije „Posed poetike“ i „Poezija nastaje”, a potom i edicija „Poezija, danas“.
O pomenutim edicijama, osim „Poveljinih“ urednika, Dejana Aleksića, Živorada Nedeljkovića i Ane Gvozdenović, govorili su i neki od najznačajnijih proučavalaca književnosti i savremenih književnih autora: prof. dr Dragan Stojanović, dr Jana Aleksić, dr Dragica Užareva, prof. dr Bojana Stojanović Pantović, Aleksandra Batinić, Rajko Lukač i Nenad Milošević.
Ovogodišnji Sajam knjiga pratilo je više od 1.200 novinara, snimatelja i fotoreportera elektronskih, štampanih i onlajn medija, akreditovanih za praćenje manifestacije.
Zabeleženo je prisustvo medijskih kuća i izveštača iz Severne Makedonije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Rumunije, Slovenije, Mađarske, Bugarska, Japana, Rusije, Kine, Nemačke, Francuske i Austrije.
Ovu kulturnu smotru mnogi i danas zovu „najvećom knjižrom na Balkanu”, dok drugi žele da sajam bude mnogo više od “knjižare” u koju se svrati jednom u oktobru da bi se knjige kupile po sniženoj ceni.
Pojedine su knjige, zanimljivo je to, pogotovu one najpopularnijih i najvećih izdavača, imale više cene nego u knjižarama, dok je na većini štandova, bilo moguće knjige kupiti po zaista sniženim cenama.
Knjiga je čarobnjak koji je preobrazio svet. U njoj je pamćenje ljudskog roda, ona je tumač ljudske misli. Ima raznoraznih knjiga, ali sada nam je valjda svima jasnije da među njima sigurno postoje one koje nam predstavljaju „putokaz za sutra”. I putokaz za ponovni polazak uvek je u knjigama. Jer, svrha dobre knjige je da osposobi čitaoca ili da bolje živi, ili da bolje podnosi život. Možda ne bi bilo loše da to – uvek imamo na umu.
M. M. Dabić
