Da li postoji delimična pravda ili je pravda samo onda kada je cela? Iz rubrike – lični stavovi naših čitalaca
Među gomilom parola, fraza, uzvišenih i onih drugih misli, nekako se najčešće ovih dana čuje reč PRAVDA! Zanimljivo, svi je izgovaraju sa nekim posebnim ushićenjem, drugačije, na neki poseban način, kao da ta jedna reč ima bezbroj značenja.
U nečijem glasu oseti se ljubav, u nečijem gorčina, neko je oboji srdžbom, neko nadom, nekada zvuči molitveno, najčešće osvetnički. Jedino nikada nisam čuo da tu reč neko izgovara ravnodušno.
A šta je to pravda? Koliko ona danas košta i da li ste spremni da platite njenu cenu? Da li je moja pravda isto što i vaša pravda? Ko to meri? Ko ima taj kantar? Da li je pravda očekivati od države ono što nisi spreman da joj daš? Postoje li za pravdu viši i niži ciljevi? Zna li pravda za kompromis? Sme li pravda da zaboravi? Da li postoji delimična pravda ili je pravda samo onda kada je cela? Ima li pravda datum proizvodnje i rok trajanja?
Hoćemo li, na kraju, vrteći se u krug, jureći sopstveni rep, doći do zaključka da je pravda samo ona Božja, ista ona koja će nekog od nas, ako ne i većinu, opet ostaviti razočaranim, žednim?
Ali, pre tog razočaranja i dok još iščekujete vašu pravdu, okrenite se oko sebe i DOBRO RAZMISLITE da li u svom okruženju imate nekog ko je u ovom nakaradnom sistemu stekao više (u svakom smislu), nego što bi to bio slučaj u tom nekom drugačijem, uređenijem i što je moguće pravednijem, onom sistemu koji priželjkujete.
Međutim, pre nego što odgovorite, morate da shvatite da ovaj sistem ne traje samo poslednjih 12 godina! U tom periodu, naime, on je samo metastazirao. Istorija ove bolesti je mnogo i dublja i šira i duža. Neki će je ograničiti na dvadeset, neki na trideset, neki na osamdeset godina. Oni malo okrutniji dijagnostičari pozvaće se na Domanovića, Nušića, Steriju, Disa i reći će čak da je bolest urođena, neizlečiva.
A vi, šta vi mislite? Da li ste spremni da prepoznate simptome (zajedljivi bi rekli blagodeti)
nakaradnog sistema u nekom sebi bliskom, u nekom sa kim pijete kafu, čavrljate, smejete se, idete na koncert, na izlete, na slave, čestitate rođendane… ili biste da „pravda” stigne samo one do kojih vam nije stalo? Dokle ste spremni da idete tražeći pravdu?
Da li posle ovoliko pitanja počinjete pomalo i sami da se plašite pravde? Znam, zatečeni ste, teško je pitanje, čak suviše lično i zato ne očekujem odmah odgovor! Zapravo, taj odgovor dugujete jedino sebi! Taj odgovor, takođe, i studenti duguju sebi! Da li će za njih biti pravda ako podrška njima bude alibi za neku raniju krivdu? Da li će manje zlo za njih biti pravda?
Hoće li biti pravda ako se samo jednoj sumnjivoj diplomi, tituli ili tenderu progleda kroz prste, jer mu je dete nosilo pištaljku i hodalo u studentskoj koloni? Da li će se naći izgovor i opravdanje za one kolege koji uživaju sve blagodeti beskrupulozne roditeljske snalažljivosti u nepravdi? Da li će biti pravda ako očeve do lakta krvave ruke opere poneki sinovljev žulj na tabanima?
Platon kaže da je pravda u životu i postupanju države moguća samo ako prvo stanuje u srcima i dušama građana. Da li vi u svom srcu i u svojoj duši imate mesta za pravdu ili je to samo još jedna euforična samoobmana, neki budući mit u kojem gurate nizbrdo?
Sa druge strane, Ciceron smatra da je ekstremna pravda često nepravda! On očigledno zna i naslućuje nešto što ove reke tragača za pravdom po Srbiji ne prepoznaju!?
Elem, pred sam kraj, a pošto ste u dobroj kondiciji, karnevalski raspoloženi i orni za pumpanje (sic!) pravde, da li ste spremni za jednu igru izazova, za razmišljanje o nečemu što bi moglo da bude prolazna stanica, banalnost, lakši trening na putu do onih odgovora koje ste ostali dužni sebi još s početka? Ako jeste, da probamo!
Dakle, da li možete da se odreknete kluba za koji navijate, čiji uspesi, a verovatno i postojanje, počivaju na sistemu za koji tvrdite da je užasan i da ga treba menjati? Ili je to, po vama, nebitno za sveukupno ozdravljenje, za budućnost, za pravdu? U svakom slučaju, izazov nije težak, baš onako za razgibavanje.
I eto, na samom kraju, kad sve sve sabere i oduzme, priča je vrlo jednostavna, mada ne izgleda tako.
Naime, ako ste spremni za suočavanje sa sobom – nužno je da se suočite i sa nekim sebi dragim!
U suprotnom, još je jednostavnije – ZABORAVITE na pravdu!
Vladan Zečević
