Đurđevdan u naselju Romsko 1 u Kraljevu počinje rano, već oko pet sati ujutru, kada se pale vatre, priprema jagnje i okupljaju porodice.
– Na Đurđevdan naši Romi od ranog jutra počinju da spremaju obeležavanje praznika. To je praznik proleća i dočeka leta – kaže za portal Krug Dragan Stojanović Šule, nekada širom Srbije poznat pevač romskih pesama širom Srbije.
On podseća da se za ovaj dan porodice često pripremaju dugo, jer je Đurđevdan jedan od najvažnijih praznika u romskoj tradiciji.
– Ljudi se muče cele godine da bi skupili i imali da ispeku jagnje za Đurđevdan. Tako je ostalo od naših starih. Ja još od pradede pamtim kako se to nekada slavilo. Bilo je mnogo bolje nego danas, sada je malo nemaština – priča Šule.
U kući u kojoj danas živi velika porodica, kaže, pod istim krovom je više generacija: deca, unuci, praunuci, roditelji, bake i deke.
– Ova kuća je građena pre 40 godina. Ovde živi nas 27, od praunučadi i unučadi do nas starijih – kaže Stojanović.
Mnogi ga, dodaje, i danas znaju kao Šuleta Ciganina, pevača koji je nekada pevao romske pesme po Srbiji.
– Sad sam ostario, imam 69 godina i ne mogu više da pevam kao pre. Mogu, ali nije to više kao nekad – kaže uz osmeh.
A kada ga pitamo koja se pesma na Đurđevdan najčešće zapeva, odgovor dolazi bez mnogo razmišljanja:
– Pa, Đurđevdan – i pusti glas, dok mu se komšije u pesmi priključuju.
Za jedne Đurđevdan, za druge Ederlezi
Đurđevdan je među Romima jedan od najvažnijih praznika, ali se ne obeležava u svakoj porodici na isti način. Za Rome pravoslavne veroispovesti 6. maj je slava – Sveti velikomučenik Georgije, dok ga romske porodice muslimanske veroispovesti obeležavaju kao Ederlezi, praznik proleća, novog početka i okupljanja porodice.
Zato se običaji razlikuju od kuće do kuće, ali je zajednička nit ista: dan počinje rano, priprema se svečana trpeza, okuplja se rodbina, čuju se muzika i dečja graja, a praznik se dočekuje kao jedan od najradosnijih dana u godini.
U nekim porodicama slavski kolač se nosi u crkvu na osveštanje, dok se u drugima kolač seče u kući, po običaju koji su nasledili od svojih starih. Kod mnogih romskih porodica Đurđevdan je nezamisliv bez pečenog jagnjeta.
– Ne bih ja pržio ribu za Đurđevdan. Kod nas se peče jagnje, tako se slavi od davnina – kaže Skender Beriša, objašnjavajući da je za njih ovaj praznik pre svega dan porodice, proleća i radosti.
Đurđevdan se i u njegovom domu ove godine slavi se uz muziku, porodicu i – puno dece.
Mnogi u Kraljevu znaju ga kao Sekulu (a nadimak je, kako sam kaže dobio po filmu „Sekula se opet ženi”). Skender tvrdi da ima više od devedesetoro potomaka – dece, unučića i praunučića.
Oženio se, priča, sa 13 godina, dobio pet sinova i dve kćerke, a danas se kroz dvorište smenjuju generacije njegove porodice. Kaže da ih više ne može ni izbrojati, a kamoli svima imena zapamtiti.
„Nekom kažem Janko, nekom Marko, nekom „trto”… više ni sam ne znam“, priča Skender uz osmeh.
Danas se u njegovom domu obeležava Đurđevdan, ali i drugi rođendan unuke. Uz muziku, porodicu, slavski kolač, pečeno jagnje i dečju graju, praznik u romskom naselju dobija onu najlepšu sliku – ljudi okupljenih oko doma, običaja i radosti.
U kućama u kojima pod istim krovom živi više generacija, današnji praznik ima posebnu snagu. On nije samo običaj, ni samo bogatija trpeza, ni samo pesma. Đurđevdan je ovde način da se kaže da porodica još traje, da se deca raduju, da se stari pamte i da proleće, uprkos svemu, uvek ponovo dođe.
M. M. D.
