Život i karijera nekada sjajnog golmana ostaju u sećanju navijača i prijatelja
U rodnoj Obrvi juče (3. novembra) preminuo je nekadašnji golman Crvene zvezde i kraljevačke Sloge, Dragan Simeunović Grga.
Rođen je 17. septembra 1954. godine u selu Obrva nedaleko od Kraljeva. Igrao je na poziciji golmana. Karijeru je započeo u ekipi Sloge iz Kraljeva. Tokom leta1976. godine, ocenjen kao izraziti instiktivac i veliki talenat, prelazi u redove Crvene zvezde.
Ipak, u istom prelaznom roku, u Zvezdine golmanske rukavice šake stavlja i Aleksandar Dika Stojanović, koji je bio Grgin vršnjak po godinama ali talenat, pokazaće se, nešto većeg potencijala. Tako je Grga, naredne dve sezone, osim na jednoj utakmici, mečeve svog tima gledao – isključivo sa klupe.
Radi sticanja iskustva, Zvezda ga šalje u mitrovačku Trepču, a potom u skopski Vardar. U Skoplju je za godinu dana postao miljenik navijača. Iskalio je samopouzdanje, te je 1980. godine ponovo došao u redove Crvene zvezde, kada su nastupili najslavniji sportski dani ovog temperamentnog Obrvca.
Najpre je na Balkanskim igrama 3. marta 1980. godine obukao dres reprezentacije Jugoslavije koja je tada savladala Rumuniju sa 2:0, a Grga je, ispostaviće se, odigrao svoj jedini meč za nacionalni tim.
Početkom sledeće godine, Grga igra dvomeč karijere. Crvena zvezda se nakon pobede nad Bazelom, plasirala u četvrtfinale Kupa evropskih šampiona. Velika prepreka Zvezdinim ambicijama bio je milanski Inter. Simeunović je na stadionu ,Đuzepe Meaca gol Zvezde branio do 58. minuta kada je zamenjen. Samo nekoliko minuta pre izmene odbranio je penal italijanskom reprezentativcu Alesandru Altobeliju. Gol koji je primio u nadoknadi prvog poluvremena od veziste Domenika Kaza, spada u nerešive golmanske enigme. Kazo je sa 20 metara pogodio sam ugao gola, koji nikako nije išao na dušu visprenog i hrabrog Obrvca.
Meč je završen rezultatom 1:1. Dve nedelje kasnije, u beogradskom revanšu, Inter je slavio minimalnom pobedom i otišao na megdan Realu iz Madrida. Veliki spektakl nije krunisan pobedom ,,crveno belih”. Ispred stadiona se pekao vo od pet tovara, a na tribinama je bilo 88.000 navijača sa kupljenim ulaznicama. Bolji poznavaoci prilika tvrdili su da ih je bilo bar 20.000 više. Simeunović je primio gol u ranom 13. minutu što je Italijanima bilo sasvim dovoljno. Tom prilikom je na golu bio tokom čitavog meča i branio je sasvim dobro, kako je, uostalom, igrala i Crvena zvezda. Fudbalska sreća je te večeri bila na strani italijanskog tima.
Te sezone Zvezda potvrđuje liderstvo u domaćem prvenstvu, te je naredne godine ponovo nastupala u Kupu evropskih šampiona – i još jednom četvrtfinale. U dvomeču sa belgijskim Anderlehtom, fudbaleri Crvene zvezde su pokazali nešto manje umeća i borbenosti i, uz dva poraza, okončali ,,evropsko proleće”. Grga je još jednom korektno odradio svoj posao. U tom periodu je za Crvenu zvezdu branio na ukupno 30 utakmica u prvenstvu i kupu, a stručnjaci su smatrali da je Simeunović na prekretnici karijere – i bili su u pravu.
Malo je nedostajalo da u trenucima najviših profesionalnih dometa Dragan Simeunović Grga uhvati korak sa evropskom fudbalskom elitom. Ipak, statut večite rezerve u Crvenoj zvezdi vodi ga nešto slabijim fudbalskim sredinama. Narednu deceniju provešće u OFK Beogradu, grčkom Apolonu, podgoričkoj Budućnosti, te ponovo u Trepči iz Kosovske Mitrovice. Još jednom će se vratiti u Apolon, zatim će se obresti u Olimpijakosu iz grčkog grada Volos, da bi karijeru okončao 1991. godine u Radničkom iz Beograda.
Nakon završene fudbalske karijere vraća se u rodnu Obrvu gde ga životne prilike drže daleko od fudbala, ali i od sporta uopšte.
Iza sebe je ostavio ćerku i sina koji su mu podarili troje unučadi.
Sahrana Dragana Simeuonovića biće obavljena u četvrtak, 6. novembra na mesnom groblju u Obrvi.
Aleksandar Raković
Fotografije su preuzete sa FB stranice ,,Istorija ex yu fudbala”
