Aerozagađenje u januaru: Borba za kiseonik

U prvoj polovini januara vazduh u Kraljevu je samo tri dana bio u granicama prihvatljivog, a svih ostalih dana – zagađen i jako zagađen

Kad pogledate izveštaje Zavoda za javno zdravlje Kraljevo o aerozagađenju u našem gradu za prvih 14 dana januara (na dnevnom nivou se rade za koncentraciju PM10 čestica) odmah vam sve bude jasno: preovladavaju boje crvena i ljubičasta, što znači da je vazduh bio zagađen (crvena boja, 6 dana) i jako zagađen (ljubičasta, pet dana).

Kad uveče poželim da provetrim sobu, prozor zatvorim pre nego što sam ga otvorila, a izlazak na ulicu ponekad je kao ulazak u ćumuranu. Na izveštaju možete videti da se merenje PM10 čestica obavlja na mernom mestu kod zgrade Policijske uprave, ali čini se da je tokom grejne sezone situacija gora u prigradskim naseljima, gde se niko ne greje na gas, a tek poneko na struju.

 Čini mi se da nema dileme da su glavni zagađivači tokom zime  individualna ložišta, jer i obim saobraćaja i industrija koju imamo rade i leti, ali je aerozagađenje akutno u zimskom periodu. Pretpostavljam da u „alfu“ i „smederevac“ mogu samo drva i pomalo uglja, a našta se sve lože individualni kotlovi, bog sveti zna.

Više puta sam poželela da u mom naselju (Bogavčevo imanje) zakucam na vrata nekim ljudima kad vidim šta izlazi iz dimnjaka u njihovom dvorištu i da ih iz čiste radoznalosti upitam šta koriste kao gorivo. Jer to smrdi na džibru, na neku kiselinu, na… ko bi ga znao. Drva tako ne smrde, biće da je neki nekvalitetan ugalj.

Međutim, nemamo građanima šta da zamerimo: ne bi ljudi ložili to što lože da imaju para za neka čistija goriva i kvalitetnije kotlove. Ovaj zaključak je potpuno obeshrabrujući za rešavanje problema aerozagađenja: to znači da ćemo glavnog izvora zagađenja moći da se oslobodimo tek kada nam baš mnooogo poraste standard i kad ljudi budu mogli da biraju našta će se grejati.

 Šefica Odseka za zaštitu životne sredine u Gradskoj upravi Slavica Popović takođe smatra da su individualna ložišta glavni izvor zagađenja:

– Imamo registar privrednih subjekata koji su prema delatnosti potencijalni izvor aerozagađenja i oni su pod kontrolom, gradska „Toplana“ ima još samo jednu kotlarnica na mazut, ali njen kapacitet nije takav da bi ozbiljno uticala na kvalitet vazduha u celom Kraljevu. Jasno je da najveći problem sa aerozagađenjem imamo u zimskim mesecima kada proradi na hiljade ložišta.

Smatram da su pravi potez programi Ministarstva za zaštitu životne sredine i Ministarstva za energetiku usmereni na zamenu kotlova na ugalj i drva onima na gas i pelet. Subvencionisanje tog postupka, kao i ugradnje solarnih panela i poboljšanja izolacije kuća trebalo bi da prvo smanji upotrebu „prljavih goriva“ i da generalno smanji potrošnju toplotne energije – kaže Slavica Popović.

Iz budžeta za 2022. godinu za programske aktivnosti u oblasti zaštite životne sredine izdvojen je 41 milion dinara. Međutim, od toga je manji deo planiran za smanjenje aerozagađenja.

 – U oblasti zaštite i poboljšanja kvaliteta vazduha planirane aktivnosti su: monitoring aerozagađenja na dnevnom i mesečnom nivou, nabavka dodatne opreme za merenje, monitoring alergena polena, suzbijanje inhalacionih alergena (ambrozije) i sanacija postojećih i ozelenjavanje novih površina.

Rekli bismo – premalo! Na pitanje koliko objekata iz javnog sektora se greje na ugalj i drva nisam dobila odgovor, odnosno takav neki katastar ne postoji. A to ne bi bila mala stvar jer, na primer, prema nezvaničnim informacijama koje imam, najveći  deo osnovnih škola ima kotlove na ugalj i drva ili na mazut, a ne na pelet (gas je onima van grada ionako nedostupan).

Pripremajući tekst o tome u šta će sve biti uložen novac namenjen školama videla sam da će i ove godine biti kupljeno nekoliko kotlova. I ako će, moraju deca da se greju, ali da li su ti kotlovi na pelet? Bilo bi zaista smešno/tužno da država (a lokalna samouprava je deo državnog aparata) za grejanje objekata u državnom vlasništvu kupuje kotlove na ugalj i drva u trenutku kad ta ista država subvencioniše kupovinu kotlova na pelet i gas. Raspitaćemo se… ali možete da pretpostavite da ovo ne bih pisala da nemam pouzdanu informaciju da je prošle godine bar jedna škola kupila upravo kotao na mazut!

               Malo šta utešno smo mogli da kažemo u ovom tekstu, do nekog trajnijeg rešenja i oljih ideja, uteha je da je danas u Kraljevu bilo vetra pa je vazduh bio čist. Kvaliteta vazduha u Kraljevu iz sata u sat možete pratiti na ovom linku jedne međunarodne fondacije. O tome zašto se na analize koje radi kraljevački Zavod čeka 3 dana, jesu li bilo koja druga merenja tačna, šta su uopšte PM10 čestice i šta preporučuju lekari – možete čitati u jednom od naših prethodnih tekstova Aerozagađenje u Kraljevu: Život sa aromom čađi.

Radmila Vesković

1 komentar za naslov “Aerozagađenje u januaru: Borba za kiseonik

  1. Strasno je to, pogotovo za ljude koji imaju problema sa disanjem, alergijom…, da molimo boga da krene neka jaca kosava, da sve to procisti, a za kucu sam nabavio ruski preciscivac vazduha, bar da u kuci udisem svez i cist vazduh.

Comments are closed.