Na radionicama koje su realizovane u tri kraljevačka sela, Evropski pokret u Srbijji – Kraljevo, uočio je želju meštana za izmenom sistema finansiranja mesnih zajednica, kako bi se omogućilo da preko Saveta MZ sami odlučuju koji projekat će se realizovati u njihovom selu
Mesna zajednica kao najmanja jedinica lokalne samouprave, predstavlja veoma značajan segment za život svakog pojedinca u lokalnoj zajednici, naročito kada je u pitanju donošenje odluka o rešavanju lokalnih problema. Građani najbolje znaju šta su ključni prioriteti za razvoj njihove lokalne zajednice i zato je važno da dobiju mogućnost aktivnijeg učešća u planiranju razvoja ruralne infrastrukture.
U okviru projekta ”Informisani građani – aktivni učesnici u planiranju ruralne infrastrukture” koji sprovodi Evropski pokret u Srbiji – Kraljevo, započeta je kampanja pod nazivom ”Razvoj sela po meri nas meštana!!”. Do sada su organizovane tri radionice sa meštanima seoskog područja u Kraljevu (9. juna u Miločaju, 10. juna u Konarevu i 16. jula u Lopatnici).
Na ovim radionicama su predstavljeni rezultati analize postojećih mehanizama finansiranja projekata mesnih zajednica na lokalnom nivou i na kojima je pokrenuta diskusija o inicijativi za unapređenje postojećih mehanizama u gradu Kraljevu. Tokom jula će se održati još tri radionice. Nakon sprovedenih radionica formulisaće se tekst inicijative za unapređenje mehanizama finansiranja projekata mesnih zajednica, koji će se uputiti lokalnoj samoupravi u cilju donošenja odluka koje će unaprediti postojeći sistem.
U Srbiji postoje dva preovladujuća modela finansiranja rada mesnih zajednica od kojih se linearni model finansiranja primenjuje u 95% opština i gradova (odlukama opštinskih i gradskih veća se mesnim zajednicama dodeljuju budžetska sredstva za redovnu delatnost i drugi deo sredstava za komunalne delatnosti: asfaltiranje ulica i puteva, izgradnja vodovodne i kanalizacione mreže, javne rasvete i sl.) Karakteristika ovog modela je da se uloga mesne zajednice svodi na podnošenje zahteva i inicijativa i da nemaju nikakvog uticaja na donošenje odluka, jer se odluke donose u malom krugu ljudi i ne postoje tačno određeni kriterijumi za raspodelu sredstava.
Drugi model finansiranja, koji se trenutno eksperimentalno primenjuje u četiri opštine (uz kombinaciju sa linearnim modelom) je model programsko projektnog konkursnog finansiranja.
Po ovom modelu raspisuju se konkursi, na kojima učestvuju mesne zajednice i gde se, po unapred datim kriterijumima takmiče idejama i projektima za dobijanje sredstava. Programsko – projektno – konkursni model podrazumeva pisanje projekata koji bi tačno specifikovali problem ili želju meštana za unapređenje lokalne zajednice.
Prednosti ovog modela su: veća uključenost građana i mesnih zajednica u sistem odlučivanja, pa samim tim i veća demokratičnost i transparentnost u trošenju sredstava.
Pored navedena dva modela, u Šapcu je uspostavljen sistem prenosa sredstava od poreza na imovinu fizičkih lica naplaćenog na području svake mesne zajednice do 31. decembra prethodne godine.
Navedeni sistem u Šapcu uspostavljen je 2016. godine i podrazumevao je neposredno izjašnjavanje građana o izboru projekata koji će se realizovati u tekućoj godini.
Ove godine, takva odluka je izmenjena, zadržan je sistem prenosa sredstava, ali odluku o izboru projekata koji će se realizovati donosi Savet mesne zajednice, uz konsultacije sa građanima. Projektnim tim Evropskog pokreta Kraljevo i predstavnici civilnog i javnog sektora su kroz projekat imali priliku da se kroz studijsku posetu upoznaju sa iskustvom grada Šapca u realizaciji.
Nakon sprovedene analize zakonskog okvira i primera iz prakse, na radionicama koje smo realizovali do sada na tri seoska područja uočili smo da meštani smatraju da treba da se pokrene inicijativa za izmenu sistema finansiranja mesnih zajednica, kako bi se omugućilo da sami, preko Saveta mesne zajednice, odlučuju koji projekat će se realizovati u njihovom selu.
Ovaj projekat je dobio podršku projekta Vlade Švajcarske „Zajedno za aktivno građansko društvo – ACT”, koji sprovode Helvetas Swiss Intercooperation i Građanske inicijative. Mišljenje izneto u ovom članku je mišljenje autora i ne predstavlja nušno i mišljenje Vlade Švajcarske, Helvetasa ili Građanskih inicijativa.
