Pred voćarima još jedna neizvesna sezona
Rani talas toplog vremena u martu ponovo je ubrzao cvetanje kajsije, jedne od voćnih vrsta koje su najosetljivije na prolećne mrazeve. Za voćare to znači još jednu sezonu neizvesnosti i noći provedene u pokušaju da sačuvaju rod.
Krupan plod, jednostavna berba i dobra cena na tržištu razlozi su zbog kojih je kajsija rado viđena voćka na imanjima srpskih domaćina. Ipak, ovakvu računicu lako mogu da pokvare visoke martovske temperature koje, ako potraju nekoliko dana zaredom, izazivaju prevremeno cvetanje kajsije i čine je izuzetno ranjivom na prolećne mrazeve.
Voćari se protiv mraza bore na različite načine. U praksi se koriste orošavanje, odnosno veštačka kiša, zadimljavanje voćnjaka, postavljanje grejača ili vetrenjača, ali i primena određenih preparata koji povećavaju otpornost biljke. Najpouzdanijom metodom smatra se orošavanje, jer se na taj način cvet štiti stvaranjem ledenog omotača oko njega.
Ovakve metode često zahtevaju velika ulaganja u opremu i infrastrukturu, pa se mnogi proizvođači odlučuju za jednostavnija i jeftinija rešenja, poput zadimljavanja voćnjaka, kako bi ublažili pad temperature u kritičnim noćima.
Dragan Novaković iz sela Miločaj kod Kraljeva svoj zasad kajsije od niskih temperatura štiti upravo na taj način.
– Na parceli površine jedan i po hektar zasadili smo 600 do 700 stabala kajsije. Zasad je star između četiri i šest godina. Postepeno smo krčili voćnjak šljive i sadili kajsiju u nadi da ćemo tako više zaraditi. Međutim, protekle dve godine rod nam je obrao mraz, a kako stvari stoje, i ovog proleća očekuje nas ozbiljna borba – kaže Novaković za portal Krug.
Odbrana od mraza može da bude ozbiljan finansijski izdatak, a ukoliko se niske temperature učestalo ponavljaju, čitav proces zaštite postaje i veliki organizacioni izazov.
– Voćnjak branimo najjednostavnijom metodom, zadimljavanjem. Ravnomerno smo rasporedili oko 50 do 60 rolo-bala sena po čitavom voćnjaku, koje će biti zapaljene kada nastupe mrazevi. One najčešće imaju kapacitet da tinjaju oko 24 sata. Ako se mrazevi nastave i nakon toga, čitav proces se ponavlja, pa ova metoda, bez obzira na svoju jednostavnost, može da iziskuje ozbiljne troškove ukoliko se tokom sezone primeni više puta. Naravno, može da zaštiti zasad ako temperatura padne do dva ili tri stepena ispod nule, ali sa jačim mrazevima, pogotovo ako potraju, ne možemo da se izborimo – zaključuje Novaković.
Pošto su visoke temperature ove godine stigle dosta rano, voćari očekuju dug period odbrane kajsije od prolećnih mrazeva. Prethodne dve godine, u mnogim voćnjacima širom Srbije, kajsije gotovo da nije bilo ni za jelo. Ukoliko se slična situacija ponovi i ove sezone, kako su domaći proizvođači upozoravali još prošle godine, nije isključeno da će deo voćara odustati od proizvodnje ove aromatične voćne vrste.
Aleksandar Raković
