Politička platforma „Solidarnost“ ukazala je danas da Zakon o radu iz 2014. godine „dozvoljava nehuman tretman radnika, odnosno da ljudi rade i po 60 sati nedeljno, više sedmica u nizu“; reagovalo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja
Politička platforma „Solidarnost“ zatražila je danas da se ministar rada Nikola Selaković oglasi o nekoliko smrtnih slučajeva radnika u Srbiji koji se dovode u vezu sa teškim uslovima za rad.
„Smrti radnika, ali i invaliditeti zadobijeni u nehumanim radnim uslovima, padanje u nesvest u prevrućim fabričkim halama, rad bez adekvatne zaštitne opreme, uskraćivanje prava na pauzu i odmor… sve je to slika današnjeg položaja u kojem se nalaze radnici, a na koju Ministarstvo za rad žmuri“, ističe se u saopštenju Solidarnosti.
Oni su dodali da su u dopisu upućenom Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja tražili pojašnjenje o tome „kakve će konkretne mere to ministarstvo i Inspektorat za rad preduzeti da se dosadašnji smrtni slučajevi radnika rasvetle“?
U ovom dopisu konstatuje se da važeći Zakon o radu iz 2014. godine „dozvoljava nehuman tretman radnika, odnosno da ljudi rade i po 60 sati nedeljno, više sedmica u nizu“:
„Taj zakon omogućava da radnici rade van radnog odnosa, mahom putem takozvanih ugovora o privremenim i povremenim poslovima, ostavlja radnike bez elementarnih prava koja bi trebalo da budu garantovana, poput prava na plaćeni godišnji odmor, bolovanje i sindikalno organizovanje“.
Po podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, navodi se reagovanju „Solidarnosti“ – tokom 2022. godine registrovane su 64 smrtne povrede na radu, a godinu dana ranije 45.
Samo u Kraljevu prošle godine bilo je nekoliko povreda na radu sa smrtnim ishodom. O tome više u vestima
Kraljevo: Poginula dva radnika i
Prilikom popravke mosta kod Negotina poginuo radnik kraljevačke firme
„Sistem bezbednosti i zaštita zdravlja na radu u Srbiji je na izuzetno niskom nivou, o čemu svakodnevno svedoče i sami radnici, kao i sindikati. Iako zakonska regulativa postoji, sama primena je ograničena jer ima nešto više od 200 inspektora za rad, odnosno jedan na više od 10.000 radnika, iako je još 2020. godine postavljen zadatak da ih bude 360“, navela je Politička platforma Solidarnost koja je članica stranke Zajedno.
Reagovanje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja
Odgovarajući na ove navode, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, istaklo je u svom saopštenju da se „novi Predlog Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, kojim se uvodi niz novih rešenja u cilju veće zaštite zaposlenih, a koji je usvojila Vlada Srbije, trenutno nalazi u skupštinskoj proceduri“.
U saopštenju se podseća da je Radna grupa Ministarstva pripremila nacrt tog zakona, a da su novine u odnosu na važeći zakon: propisivanje obaveze poslodavca da zaposlenog na njegov zahtev uputi na lekarski pregled koji odgovara rizicima na radnom mestu u redovnim intervalima, a najkasnije u roku od pet godina od prethodnog pregleda; obaveze poslodavca da izda dozvolu za rad zbog veće zaštite zaposlenih pri obavljanju određenih visokorizičnih poslova (prilikom izvođenja radova na visini, u dubini, u skučenom prostoru, u prostoru sa potencijalno eksplozivnim atmosferama).
Propisana je i veća nadležnost inspektora rada da zabrani rad na privremenim ili pokretnim gradilištima od tri, odnosno 15 ili 30 dana u zavisnosti od toga koliko puta su utvrđene okolnosti koje dovode do ugrožavanja bezbednosti i zdravlja na radu na gradilištu, kada utvrdi da su neposredno ugroženi bezbednost i zdravlje zaposlenog. Inspektor rada je dužan da zabranu rada javno istakne na gradilištu, a gradilište vidno obeleži.
Maksimalne kazne su povećane sa milion na dva miliona dinara.
Kako bi se unapredile evidencije o povredama na radu novim Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu se uvodi Jedinstveni registar povreda na radu koji će obezbediti: elektronsku prijavu povreda na radu, smanjenje troškova, uštedu vremena za poslodavce, ubrzavanje procesa ostvarivanja prava, dostupnosti podataka o izvoru i uzroku povreda na radu, sistematsku obradu i analiziranje podataka.
U 2022. godini, inspektori rada su zbog utvrđenih nezakonitosti podneli 3.994 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, od kojih 2.441 u oblasti radnih odnosa, 1.324 u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu i 229 prema Zakonu o inspekcijskom nadzoru i drugim propisima.
Na osnovu zahteva za pokretanje prekršajnog postupka koje su podnosili inspektori rada u prošloj godini, poslodavci su kažnjeni novčanim kaznama u iznosu od 184.815.380 dinara.
Prošle godine inspektori rada podneli su i 52 krivične prijave, od kojih 42 protiv odgovornih lica u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu zbog osnovane sumnje da su počinili krivično delo izazivanja opasnosti neobezbeđenjem mera bezbednosti i zdravlja na radu i 10 krivičnih prijava protiv odgovornih lica u oblasti radnih odnosa zbog uskraćivanja prava na osnovu rada i prava iz socijalnog osiguranja.
Trenutno je popunjeno 237 radnih mesta inspektora rada.
U 2022. godini, u Inspektoratu za rad u radni odnos na neodređeno vreme primljena su 42 inspektora rada, 1. marta ove godine – još devet, a u toku je javni konkurs za popunjavanje još osam radnih mesta inspektora rada.
*izvor: saopštenja Političke platforme “solidarnost” i Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja – priredila M. M. D.
