U činjenici da se srčani zastoj u 70 odsto slučajeva dešava van bolnice leži odgovor na pitanje – zašto bi bilo dobro da svako ko može nauči osnove reanimacije?
Svedoci smo da se, nažalost, sve češće dešava da neko iznenada padne – na ulici, na poslu, kod kuće. Bez upozorenja. Tada počinje trka s vremenom. U tim trenucima znanje prve pomoći i osnova reanimacije može biti presudno. Deset prstiju, prisebnost i nekoliko minuta mogu spasiti život.
Kod srčanog zastoja moždane ćelije počinju da odumiru već nakon tri do pet minuta bez kiseonika. Stručnjaci upozoravaju da brza i pravilno započeta reanimacija može duplirati, pa čak i utrostručiti šansu za preživljavanje.
„Reanimacijom pokušavamo da povratimo osobu kod koje je došlo do srčanog zastoja, odnosno prekida cirkulacije i disanja. Mere kardiopulmonalne reanimacije može da izvede gotovo svako, čak i nešto starija deca, ukoliko su pravilno obučena. Bazične mere podrazumevaju kompresije grudnog koša radi uspostavljanja veštački izazvane cirkulacije, uz veštačko disanje“, objašnjava dr Ljubiša Petrović, specijalista anesteziologije u Opštoj bolnici „Studenica”.
Podaci iz 2024.godine govore da se čak oko 70% iznenadnih padova zbog zastoja srca dešava van zdravstvenih ustanova i zato je od velikog značaja poznavati osnove oživljavanja i masaže srca. Osoba koja pomaže do dolaska Službe hitne pomoći, dakle, ne mora biti zdravstveni radnik, a ostale potpore i dalje mere spasavanja života su one koje izvodi obučeno medicinsko lice.
„Cilj primene ovih mera jeste sprečavanje neurološkog deficita, odnosno da osoba nakon reanimacije nastavi život bez posledica. Statistika na svetskom nivou pokazuje da je stopa preživljavanja u vanbolničkim uslovima oko 8 do 10 odsto, dok je u bolničkim uslovima, gde interveniše obučeno medicinsko osoblje, između 20 i 25 odsto“, dodaje dr Petrović.
Iako se podrazumeva da je medicinsko osoblje obučeno za reanimaciju, problem može predstavljati manja uigranost timova na odeljenjima gde su srčani zastoji ređa pojava.
Od srčanog zastoja, nažalost, nije zaštićen niko.
Iako se najčešće pomisli na starije i hronične bolesnike, zastoj srca može se dogoditi i deci, čak i bebama. Postupak reanimacije kod dece razlikuje se od onog kod odraslih.
„Kod dece je srčani zastoj najčešće respiratornog porekla – zbog nedostatka kiseonika. Uzroci mogu biti astma, teške infekcije, aspiracija hrane ili stranog tela, kao i utopljenje. Tehnika reanimacije kod dece prilagođena je uzrastu, a lekovi se doziraju prema telesnoj težini. Na sreću, u Kraljevu su reanimacije dece retke, a imamo obučeno osoblje koje prati savremene smernice“, kaže dr Saša Pavlović, specijalista anesteziologije.
Hitna pomoć reaguje brzo, ali nikada ne može biti brža od prvih minuta nakon zastoja srca. Upravo zato je važno da što veći broj ljudi zna osnove prve pomoći i reanimacije. Jer, u tih nekoliko minuta odlučuje se da li će nečije srce ponovo početi da kuca.
T. A.
