PSD „Gvozdac” okupio učesnike iz sedam planinarskih društava na tradicionalnom pohodu „Putem srpske vojske u Velikom ratu“
Sunčan dan u Brezni ujedinio je juče planinare i priče o herojima koji su branili dolinu Ibra pre tačno 110 godina. Planinarsko-sportsko društvo „Gvozdac” iz Kraljeva juče je, po deseti put, organizovalo planinarsku akciju „Putem srpske vojske u Velikom ratu“, posvećenu sećanju na dramatične borbe i povlačenje srpske vojske tokom novembra 1915. godine. Na stazi je bilo tačno 70 učesnika iz sedam planinarskih društava, dok je još nekoliko ljudi čekalo ekipu u planinarskom domu, na cilju staze.
Iako je pre 110 godina novembar u ovom kraju bio leden i surov, jučerašnji dan u Brezni planinarima je podario gotovo nestvarno lepo vreme – vedro nebo, sunce i idealne uslove za pešačenje. Uprkos tome, učesnici su često postavljali isto pitanje: „Kako je bilo srpskim vojnicima koji su ovuda prolazili 1915. godine, po snegu, gladni i pod kišom neprijateljskih metaka?“
Staza kroz vreme i sećanje
Kada su se članovi ovog planinarskog društva 2015. uključili u obeležavanje stogodišnjice povlačenja srpske vojske, odlučili su da kroz ovu akciju osvetle manje poznate događaje na desnoj obali Ibra: na prostoru Kamenice, Belog kamena, Ponoraca, Čukara i Karaule, sve do Brezne. To su mesta na kojima je Drinska divizija štitila odstupnicu Vrhovnoj komandi, Vladi, dvoru, parlamentu, sanitetskim jedinicama i stranim misijama koje su se povlačile ka Raški i dalje prema Kosovu.
Prema dostupnoj istorijskoj građi, na ovom prostoru vođene su teške i krvave borbe sa ogromnim gubicima, ali događaji decenijama nisu bili ni obeležavani, ni pominjani.
Zbog polomljenog drveća koje je stradalo u ranom prvom snegu 3. oktobra ove godine, organizatori su juče morali blago da izmene deo trase, ali je akcija protekla bez problema.
Sećanje na one koji su poginuli da bi se Srbija podigla
Na stazi se i dalje vide ostaci rovova, svedočanstvo poslednjih borbi uoči povlačenja preko Kosova. U kući u zaseoku Ponoraca, u nekadašnjem domu Maline i Aleksandra Ponorca koji je danas, nažalost, prazan, planinari su posluženi „šumadijskim“ i običnim čajem, a članovi Društva guslara Žiča priredili su kratak program.
Profesor Radovan Peković izveo je nekoliko pesama na guslama, dok je profesor Radoslav Premović podsetio na žrtvu srpskih boraca:
„Da nije bilo ljudi koji su branili ovaj prostor, ne bismo imali ni Solunski front, ni bitke koje su kasnije donele oslobođenje. Od 450.000 vojnika koji su otišli u rat 1914. godine, Albaniju je prešlo oko 150.000. Četiri meseca bilo je dovoljno da se ti ‘leševi koji su hodali’ oporave i krenu u proboj 15. septembra 1918, kojim je srpska vojska ušla u legendu.“
Sećanje na Milutina Vukosavljevića Vukasa
Organizatori su se prisetili i Milutina Vukosavljevića Vukasa, dugogodišnjeg predsednika DVD Kraljevo i nekadašnjeg predsednika PSD Gvozdac, jednog od pokretača ovih akcija. Prošle godine upravo je ovaj pohod bio njegova poslednja aktivnost u planini.
Planinari su akciju završili kod Planinarskog doma „Zorica Gizdavić“ u Brezni, gde ih je dočekao ručak – topao čuveni pasulj.
Tako je još jedna akcija „Putem srpske vojske u Velikom ratu“ protekla u duhu poštovanja prema onima koji su pre više od jednog veka prolazili istim stazama, ne kao planinari, već kao umorni, izgladneli vojnici koji su, uprkos svemu, sačuvali državu.
M. M. D.
