Od otpada do resursa: Kako poljoprivredni ostaci mogu da budu energija i đubrivo umesto požara
U studeničkom kraju održana je treća radionica o prevenciji požara u poljoprivredi i održivom upravljanju poljoprivrednim ostacima, u organizaciji tima projekta i uz podršku Dobrovoljnog vatrogasnog društva Studenica. Cilj ovih susreta je da se sa meštanima razgovara o najčešćim uzrocima požara na otvorenom prostoru, kao i o posledicama koje oni ostavljaju po poljoprivredu, životnu sredinu i zdravlje ljudi.
Kako je istaknuto na radionici, pored nemara i nepažnje, jedan od glavnih uzroka požara u ruralnim sredinama jeste namerno spaljivanje poljoprivrednog otpada – praksa i dalje veoma prisutna među poljoprivrednicima. Paljenje strnjike jeste najbrži i najjeftiniji način da se uklone žetveni ostaci, ali posledice su ozbiljne: smanjuje se plodnost zemljišta, dolazi do degradacije humusa i uništavanja mikroorganizama, a u kombinaciji sa visokim temperaturama rizik od širenja požara je ogroman. Uz to, spaljivanjem se oslobađaju i štetne materije koje zagađuju atmosferu.
Zato se čulo i podsećanje da se kazna za spaljivanje strnjike, smeća i biljnih ostataka na otvorenom prostoru kreće se do 50.000 dinara za fizička lica, dok su za pravna lica iznosi znatno veći – od 300.000 do čak milion dinara.
Primeri dobre prakse – od Srbije do Evrope
Tokom radionice predstavljeni su i pozitivni primeri održivog upravljanja poljoprivrednim otpadom.
U Vojvodini su pokrenuti pilot-projekti mikro-biogas postrojenja na manjim gazdinstvima. Ona koriste stajnjak i biljne ostatke, a proizvedeni biogas domaćinstvu obezbeđuje energiju za kuvanje i grejanje, dok digestat služi kao kvalitetno đubrivo.
Sve više voćara u centralnoj Srbiji odlučuje se za malčiranje i usitnjavanje grana nakon rezidbe – umesto da spaljuju ostatke, vraćaju ih u zemljište i tako čuvaju plodnost, vlagu i strukturu oranica.
Primera ima i širom Evrope:
– Austrija i Nemačka razvile su hiljade malih biogas postrojenja na seoskim domaćinstvima, gde poljoprivrednici od otpada prave energiju i dodatni prihod prodajom struje.
– Danska je još osamdesetih godina uvela zabranu spaljivanja žetvenih ostataka i istovremeno uložila u energane na biomasu. Danas se u toj zemlji više od polovine poljoprivrednih ostataka koristi kao energent.
– Hrvatska i Mađarska, podsetila je Mirjana Prodanović, viša vatrogasna oficirka iz DVD Kraljevo, razvijaju mreže lokalnih kompostara, dok se kazne za spaljivanje redovno primenjuju i uz edukaciju poljoprivrednika daju rezultate.
Ovi primeri pokazuju da uz znanje, podršku i dobru organizaciju, poljoprivredni ostaci mogu postati dragocen resurs umesto opasnog otpada.
Sledeće radionice
Nakon predavanja u Vrbi, Mataruškoj Banji i Studenici, ciklus se nastavlja – naredna radionica biće održana u Bogutovcu, gde će meštanima biti predstavjene konkretne mere i mogućnosti za odgovornije upravljanje poljoprivrednim otpadom.
Organizatori veruju da će ovakvi razgovori doprineti većoj svesti o štetnosti spaljivanja i da će poljoprivrednici u kraljevačkom kraju sve češće birati bezbednija i održivija rešenja.
Ovaj medijski sadržaj deo je aktivnosti DVD Kraljevo u okviru EKO-SISTEM programa koji realizuju Mladi istraživači Srbije, a podržava Švedska agencija za međunarodnu razvojnu saradnju (SIDA).
EKO-SISTEM program je nastao sa ciljem da podrži reforme u zaštiti životne sredine u Srbiji aktivnijim uključivanjem organizacija civilnog društva (OCD) i drugih aktera u društvu u sprovođenju pravnih tekovina Evropske unije (EU).
M. M. D.
