Studentskoj listi 140 mandata, Ujedinjenoj Srbiji 103; RIK sada ima deset dana za dodelu mandata, a prva sednica novog saziva Narodne skupštine mora biti održana najkasnije 30 dana od proglašenja rezultata
Republička izborna komisija (RIK) proglasila je danas, 5. novembra, konačne rezultate vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji, održanih 25. oktobra, nakon što je završeno i ponovljeno glasanje na 53 biračka mesta. Prema konačnim rezultatima, izborna lista „Studentska lista – Studenti pobeđuju“ osvojila je 2.354.417 glasova, odnosno 53,01 odsto, čime je obezbedila 140 od ukupno 250 poslaničkih mandata u Narodnoj skupštini.
Drugoplasirana lista „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ dobila je 1.731.323 glasa, odnosno 38,98 odsto, što joj donosi 103 poslanička mesta.
Razlika između dve liste iznosi 623.094 glasa, odnosno 14,03 procentna poena.
Studentska lista tako je osvojila apsolutnu parlamentarnu većinu, za koju je potrebno najmanje 126 poslaničkih mandata, pa će moći samostalno da izabere predsednika Narodne skupštine i novu Vladu, ukoliko njeni poslanici budu jedinstveni prilikom glasanja.
U parlamentu sedam lista, SPS ostao ispod cenzusa
Osim dve prvoplasirane liste, poslaničke mandate osvojilo je još pet manjinskih izbornih lista. Savezu vojvođanskih Mađara i Albanskoj koaliciji pripala su po dva mandata, dok su liste „Rasim Ljajić – Ljudski“, „Usame Zukorlić – Pokret za ujedinjenje“ i „SDA – Čuvari Sandžaka“ dobile po jedan mandat. Njima ukupno pripada sedam poslaničkih mesta.
Među listama koje nisu osvojile mandate nalazi se i „Ivica Dačić – Faktor stabilnosti“, koja je dobila 94.766 glasova, odnosno 2,13 odsto. Time su Socijalistička partija Srbije i njeni koalicioni partneri ostali izvan parlamenta. Mandate nisu osvojile ni liste „Autentična desnica – dr Miloš Jovanović“, „Evropska Srbija – Marinika Tepić – Zdravko Ponoš“, „Bogoljub Karić – Pokret snaga Srbije“ i ostale liste koje nisu ispunile zakonske uslove za učešće u raspodeli mandata.
Za izborne liste važi cenzus od tri odsto glasova birača koji su glasali, dok manjinske liste u raspodeli mandata učestvuju po posebnim zakonskim pravilima, bez obaveze dostizanja tog praga.
snimak ekrana – RIK
Na izbore izašlo više od 4,4 miliona građana
Prema konačnim podacima RIK-a, u birački spisak bilo je upisano 6.451.292 birača. Na izbore je izašlo 4.444.310 građana, odnosno 68,89 odsto upisanih birača, dok je glasalo njih 4.441.636. Važećih glasačkih listića bilo je 4.385.065.
Glasanje je obavljeno na ukupno 8.392 biračka mesta. Konačni rezultati utvrđeni su na osnovu zbirnih izveštaja lokalnih izbornih komisija, nakon ponovljenog glasanja na 53 biračka mesta na kojima su prvobitni rezultati bili poništeni ili nisu mogli da budu utvrđeni.
Šta sledi posle proglašenja rezultata?
Proglašenjem konačnih rezultata počinju da teku zakonski rokovi za dodelu poslaničkih mandata i konstituisanje novog saziva Narodne skupštine.
Prema Zakonu o izboru narodnih poslanika, RIK je dužan da u roku od deset dana od objavljivanja ukupnog izveštaja o rezultatima izbora donese rešenja o dodeli mandata kandidatima, prema njihovom redosledu na izbornim listama.
Nakon toga sledi prva sednica novoizabrane Narodne skupštine, koju saziva predsednik parlamenta iz prethodnog saziva.
Prema Ustavu Srbije, ta sednica mora biti održana najkasnije 30 dana od dana proglašenja konačnih rezultata izbora, što znači najkasnije 5. decembra, ukoliko se rok računa od današnjeg proglašenja.
Do izbora novog predsednika Narodne skupštine konstitutivnom sednicom predsedava najstariji narodni poslanik, uz pomoć najmlađih poslanika sa četiri izborne liste koje su osvojile najveći broj mandata i generalnog sekretara Skupštine.
Mandati izabranih poslanika potvrđuju se na prvoj sednici. Narodna skupština smatra se konstituisanom kada budu potvrđeni mandati najmanje dve trećine narodnih poslanika, odnosno najmanje 167 od ukupno 250. Time prestaje mandat prethodnog saziva Narodne skupštine.
Rok za izbor nove Vlade – 90 dana
Nakon konstituisanja parlamenta počinje postupak izbora nove Vlade Srbije. Predsednik Republike predlaže kandidata za predsednika Vlade, pošto sasluša mišljenja predstavnika izabranih izbornih lista. Predloženi mandatar pred Narodnom skupštinom iznosi program buduće Vlade i predlaže njen sastav, o čemu poslanici glasaju istovremeno.
Za izbor Vlade potrebna je većina od ukupnog broja narodnih poslanika, odnosno najmanje 126 glasova. Ustav propisuje da Vlada mora biti izabrana u roku od 90 dana od konstituisanja Narodne skupštine. Ukoliko parlament ne izabere Vladu u tom roku, predsednik Republike dužan je da raspusti Skupštinu i raspiše nove parlamentarne izbore.
