Svaki oktobar u Kraljevu diše težinom kamena i tišinom koja podseća da zaborav uvek ima cenu. Potomci streljanih, predstavnici grada Kraljeva i Raškog okruga, vojske, žandarmerije, policije, stranaka, boračkih i udruženja građana položili su danas na Groblju streljanih u Kraljevu vence i palili sveće nad humkama železničara, bravara, kovača, inženjera, lekara, seljaka i tadašnjih izbeglica, koje su oktobra 1941. godine, u znak odmazde, streljali fašisti.
Pre toga, odražana je tradicionalna komemorativna sednica Skupštine grada posvećena žrtvama streljanja, jednom od najstrašnijih zločina Drugog svetskog rata na ovom prostoru.
O istorijskom značaju i posledicama događaja iz oktobra 1941. govorili su dr Jovan Simijanović, doktor istorijskih nauka, gradonačelnik Kraljeva dr Predrag Terzić i državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Đorđe Todorov koji je podsetio da nismo mi nikoga napaali, jer srpski narod nikada nije vodio osvajačke ratove:
„Svi stradali, hiljade njih, stradali su zato što su Srbi, iako nismo mi bili u Minhenu ili Berlinu, već u svojoj zemlji. Nisu mogli da nam oproste Cer, Kolubaru, Mačkov kamen, ali nisu nas uništili i danas negujemo kulturu sećanja, pomirenja i saradnje. Tu smo da ne zaboravimo danm se istorija ne bi ponovila kao što se to dogodilo 1941. godine“.
Simijanović je u svom govoru detaljno naveo okolnosti nemačke odmazde, komandnu odgovornost i strahovite razmere zločina. On je podsetio da je u monstruoznom zločinu nemačke okupacione vojske ubijeno najmanje 17% stanovništva tadašnjeg Kraljeva.
„Ubijana su deca i mladi, koji nisu stigli da ostave potomstva, majke i očevi iza kojih su ostala deca bez starateljstva i roditeljske ljubavi. Mnoge porodice su zatrte. Dakle, poetski rečeno, ubijeni su i nerođeni, presečeno je mlado, zdravo, blagorodno stablo koje je tek trebalo da se razgrana. Iz tog stabla, zahvaljujući jakom i zdravom korenu izbili su mladari, nove grane i pupoljci. Mi danas nosimo odgovornost da pamtimo, poštujemo, korenje i stablo i one posečene, jer ćemo i mi jednog dana biti grana iz koje treba da se razviju novi zdravi pupoljci našega grada, nacije i države“, poručio je dr Jovan Simijanović.
„Sloga, međusobno razumevanje i uvažavanje mogu odvesti naše društvo na put mira u nastupajućim neizvesnim vremenima“, istakao je Terzić:
„Kao što je rečeno, u nevolji smo svi isti, moramo prevazići podele, zarad zajedničkog opstanka. Strasti ne donose mir dušama stradalih, poštovanje podrazumeva mudrost, smirenost i stabilnost.“
Na Groblju streljanih 1941. godine, kod Krsta, sveštenici Eparhije žičke služili su parastos. Nakon toga, u tišini, uz minut ćutanja i intoniranje himne Republike Srbije, Kraljevo je još jednom odalo poštu žrtvama koje su pre 84 godine izgubile živote u masovnim streljanjima.
Komemorativni program nastavljen je u amfiteatru Groblja streljanih umetničkom svečanošću pod nazivom „Sav je vazduh kamena tišina“ – recitalom koji je kroz dnevničke zapise, autentična svedočanstva i poeziju Bogdana Mrvoša, oživeo sećanje na stradanja i bol, ali i na snagu preživelih. Režiju potpisuje Aleksandra Kovačević, a izvođači su bili glumci Kraljevačkog pozorišta.
Kao i svake godine, Kraljevo je u tišini oktobra ponovo otvorilo svoje srce sećanju.
„Sav je vazduh kamena tišina“ nije samo naslov umetničkog programa, već i istina o jednom gradu koji nikada nije zaboravio svoje mrtve, ali i obaveza da sećanje čuva i prenosi, ne kao teret, već kao opomenu.
M. M. D.
