Cena trešanja i do 1.200 dinara, rod šljive manji za 90 odsto: Srbija već plaća ceh
Kasni aprilski mrazevi i nedostatak pristupačnih mehanizama zaštite useva sve češće dovode do značajnih gubitaka u poljoprivrednoj proizvodnji. Posledice ovih nepogoda ne osećaju samo proizvođači, već i potrošači – prvo kroz cene na pijacama, a potom i kroz nestabilnost tržišta voća i povrća.
Dva najveća problema u lancu „od njive do trpeze“ su skupe agrotehničke mere zaštite i nepouzdanost osiguranja useva. Bez efikasnog rešenja za ove tačke, i poljoprivrednici i građani će nastaviti da plaćaju visoku cenu klimatskih ekstrema.
Zaštita od mraza – skupa i nedostupna
Prva tačka se odnosi na mogućnost poljoprivrednika da adekvatno primene agrotehničke mere, koje pored hemijskih sredstava za preventivno lečenje bolesti biljaka, podrazumevaju upotrebu jako skupe opreme za navodnjavanje i zaštitu od vremenskih nepogoda, kao što su protivgradne mreže, ali i sistemi za konstantno, višečasovno orošavanje biljaka u cilju sprečavanja izmrzavanja pupoljaka. Jasno je da ova ulaganja, pogotovo kod većih parcela, prevazilaze mogućnosti naših poljoprivrednika i da bez velikog uticaja države i resornog ministarstva, ne može doći do ozbiljnog pomaka u oblasti zaštite biljnih kultura.
Osiguranje – više nepoverenja nego zaštite
Druga tačka se odnosi na osiguranje zasada od vremenskih nepogoda, što je takođe oblast prepuna problema s obzirom da još uvek nije uspostavljeno neko ozbiljnije poverenje između poljoprivrednih proizvođača i osiguravajućih kuća.
Tekuću vegetativnu godinu obeležio je jak aprilski mraz u kraljevačkom kraju, ali i većem delu Srbije, a posledice ove vremenske nepogode već uzimaju danak na tezgama lokalne pijace.
Jagode i trešnje su prvo voće koje je pristiglo na rafove i tezge. Cena jagoda je na kraljevačkoj pijaca juče i danas bila oko 450 dinara. To jeste nešto uvećana cena u odnosu na isti period prošle godine, ali po rečima lokalnih prodavaca očekuje se da će pojeftiniti kada stigne berba sa otvorenih polja.
Kada je u pitanju trešnja, njena cena je tokom ove nedelje dostizala rekordnu cifru od 1.200 dinara za kilogram. Prodavci navode da će ona zbog jakog dejstva poznih prolećnih mrazeva i potpuno uništenog roda tu cenu i zadržati. Jedino je juče i danas bilo moguće kupiti kilogram trešanja za 800 dinara, ali kako tvrde, reč je o voću koje stoji na tezgama nekoliko dana, pa se prodaje po sniženoj ceni.
Voćar Ivan Milošević iz Roćevića kaže da će mu prinos voća ove godine biti značajno umanjen u odnosu na očekivani.
– Zahvaljujući jakom aprilskom mrazu prinos šljive u mojim voćnjacima biće umanjen ove godine za 90%. Od 50 tona šljive, koliko u proseku rodi na dva hektara, mogu se nadati berbi od nekih pet ili šest tona ovog voća. Sa jabukom je nešto bolja situacija. Iako je crveni delišes potpuno stradao, ostale sorte jabuke mogle bi doneti 40% od očekivanog prosečnog godišnjeg prinosa. Višnje su, takođe, na nekoj polovičnoj rodnosti dok su kajsije i trešnje potpuno bez roda.
Naš sagovornik uzgaja voće na površini od četiri i po hektara i trenutno nema parcele koje su osigurane od vremenskih nepogoda.
– Ranijih godina sam nešto i osiguravao, ali u poslednje vreme to ne činim. Pogotovo sam sumnjičav kada treba osigurati voćne vrste koje rano stižu na rod pa su, shodno tome, osetljivije na prolećne mrazeve. U tim slučajevima osiguravajuće kuće postavljaju toliko nepovoljne uslove saradnje da bilo kakvo osiguranje gubi smisao. U konkretnom slučaju to znači da vi ugovor sa njima potpisujete recimo u februaru, a da početak perioda osiguranja od mrazeva startuje samim krajem aprila. Znajući da je prolećnim mrazevima tada kraj, postavlja se pitanje zašto uopšte sastavljaju takve ponude kada to niko neće prihvatiti?
Navodi našeg sagovornika potpuno se poklapaju sa pritužbama koje su voćari iz čačanskog kraja iznosili prošle godine u ovo doba. Proizvođači kajsije iz Miokovaca kod Čačka su tvrdili da su im osiguravajuće kuće nudile 24. april kao datum početka osiguranja voća od mrazeva, o čemu su mediji tada pisali.
Mnogi mogu biti na gubitku otkazivanjem bilo koje karike u ovom složenom lancu poljoprivredne proizvodnje, ali ono što je gotovo uvek izvesno je da će visoku cenu nepovoljnih uslova proizvodnje, pored proizvođača, platiti i krajnji kupci.
Tako će, bez izuzetka, svi građani u izvesnoj meri, osetiti posledice poznih prolećnih mrazeva, dugih majskih kiša i vrelih letnjih suša. Bez ozbiljnih promena u pristupu poljoprivredi i zaštiti useva, takva situacija će, čini se, nažalost, postati još jedna „nova normalnost”.
Aleksandar Raković
