Na promenadi u Vrnjačkoj Banji, kraj jednog izloga zastaju i deca, i odrasli da uživaju u igračkama heklanim sa mnogo ljubavi, a lutke „BEBICO by Slavica“ su one koje zagrlite čim ih vidite i odmah poželite da postanu vaše
Bebe su kao početak svih stvari – čudo, nada, san o mogućnostima, a jedna preduzetnička radnja i, verovatno, najslađe mesto u Vrnjačkoj Banji zbog divnih, rukom rađenih – heklanih igračaka, baš od beba je uzela ime i postala mesto kraj kojeg na banjskoj promenadi ne zastaju više samo deca, već i odrasli, da se malo dive, vrate u detinjstvo i – uživaju.
Slavica Simović koja poslednjih nekoliko godina živi u Vrnjačkoj Banji je preduzetnica, vlasnica radnje „Bebico by Slavica“. Bavila se privatnim poslom i ranije, živela u Kraljevu i Beogradu, ali je tek u najnovijem poslu pronašla preko potreban mir i zadovoljstvo u stvaranju lutaka u japanskoj – amigurumi tehnici.
– Mislim da je u celoj Srbiji ovo jedina radnja koja je registrovana za ručnu izradu igračaka heklanjem. Šest godina je ovo već moj primarni posao. Pre toga sam se bavila ozbiljnim poslovima, sve dok nisam otkrila tu neizmerno ljubav kada od jedne niti napravite igračku. Kada je završim radujem se kao dete. Meni posao sada donosi neizmernu radost, jer je privilegija kada možete u pedesetim godinama da se igrate kao dete. Inače sam aranžer i dizajner, pa verovatno i to doprinosi da se moje igračke malo razlikuju od igračaka mojih koleginica – kaže za portal Krug naša sagovornica.
Pogledajte VIDEO:
Interesovanje, ali i nesumnjivi talenat za ručni rad, Slavica je nasledila od svoje majke čije umeće, kako kaže, teško da može da dostigne:
– Ona je, zaista, takva „majstorica“ da ja nikada neću moži da budem kao ona. Moja majka već 50-60 godina hekla, veze, vrlo psovećeno i pedantno. Sestri i meni je, kada smo bile male, davala iglu ruke da vezemo. Život me je onda odveo na neku drugu stranu, ali u meni je ostala ljubav za koju svi mi koji radimo ručno, znamo koliko je lepa i koliko može da ispunjava.
Prve tri godine posao sa lutkama rađenim u amigurumi tehnici Slavica je radila u Beogradu, a poslednje tri je u Vrnjačkoj Banji u kojoj sada živi. Za to vreme dešavale su joj se bajkovite situacije kakve se, verovatno, događaju samo jednom u životu.
– Od čuvenog svetskog maga mode – kreatora Renata Balestra koji je, nažalos , nedavno preminuo, dobila sam silne komplimente za svoj rad. Od mene je kupio mnogo igračaka dok sam radila u Beogradu. Često se šalim kako sam sebe već videla pod svetlima Rima, večnog grada. Bila sam presrećna i kada je Emina Erdogan, supruga predsednika Turske kupila kod mene gomilu lutaka. Znamo da Turkinje i inače vole ručni rad. Zapravo, svi vole ručni rad ali to, nažalost, danas malo ko hoće da radi zato što je proces izuzetno spor. Emina Erdoga je htela da mi poljubi ruke, ali ja sam ih povukla, bilo me je sramota jer, ipak je to prva dama Turske – priseća se Slavica skromno dodajući kako i posle svih pohvala ne može sebe da uveri da dobro radi svoj posao, već je uverena da i dalje može i mora još mnogo da uči i radi.
Igračke koje pravi zbog svoje lepote već su bile interesantne mnogim TV ekipama, pa su priče radili RTS, TV Prva, TV Al Džazira iz Sarajeva:
– Sada se dešava da me ljudi prepoznaju, ali meni je, ustvari, mnogo draže kad sa TV-a prepoznaju moje igračke, a ne mene. Mlađa kćerka se bavi naukom, a starija mi pomaže u administriranju Instagram profila Bebicobyslavica. Ona se, i inače, vrlo brine o dizajnu, istražuje igračke. Ja pripadam onim starijim generacijama koje nisu umele da prepoznaju važnost društvenih mreža za razvoj biznisa. Najdraže mi je kada se ljudi iznova vraćaju i kupuju igračke, kad kažu: „Kupili smo prošle godine“ ili: „Došli smo sada da kupimo za unuke!“ Za mene je to pokazatelj da se ljudima igračke zaista dopadaju i neiozmerno mi je drago što se moj rad dopada mladim, urbanim ljudima koji vole prirodne materijale. To su oni koji znaju da igračka za novorođenče treba da bude od antibakterijskih materijala, da dete može s njom bezbedno da se igra i da spava.
Istraživanje i put do novog modela lutke, kako nam objašnjava Slavica, dugo traju:
– Da biste smislili i dizajnirali novu igračku – treba pogoditi ljupkost, idealne dimenzije. Ponekad mi se ne dopada kako sam nešto uradila, pa sve oparam i zato traje taj proces, za novu igračku zaista treba puno vremena. Kada uradite jednu, vi posle imate šemu, ali dok ne stvorite model – treba vremena.
Na početku, kada je tek počinjala da radi, otkriva nam Slavica, za izradu jednog medvedića trebalo joj je mnogo više vremena nego sada, kada kao iskusnija – jednog medvedića može da uradi za – dva dana.
Na pitanje da li joj je žao da se odvoji od pojedinih igračaka koje je svojom rukom stvorila, Slavica kaže da, iako je posao težak i ponekad radi i po 17-18 sati dnevno, njoj u sreću pretvori trenutak kada dete uzme lutku u ruke, počne da je ljubi i mazi:
– Šalju mi mame snimke na kojima se vidi koliko deca vole te igračke što me silno raduje.. Nekada se desi da je izgube na letovanju ili zimovanju, pa onda roditelji hitno naručuju da izradim novu. Posebno me raduje što ovakve heklane igračke sve više kupuju gospođe za dekoraciju kuće, momci devojkama, devojke momcima… Žirafu kupuju za godišnjicu braka ljudi posle 30 godina braka jedno drugom, tako da se proširilo naše tržište, nisu više ovo samo igračke za bebe i za sasvim malu decu.
Svi koji su čuli za ove lutke, znaju da ne mogu da budu jeftine, zato što su ručni rad i prave se od najkvalitetnijeg konca i punjene su kvalitetnim silikonskim punjenjem:
– Sve za bebe mora da bude kvalitetno i bezbedno. Recimo, zvečkice koštaju 1.500 dinara, „starkice“ za bebe su isto toliko. Najveći broj lutkica košta 2.000 do 2.500 dinara, a moj zaštitni znak je žirafa, najveća igračka koju sam ikada uradila. Ona ima gotovo metar visine i najskuplja je – košta 6.000 dinara.
Da bi zvanično pokrenula svoj posao Slavica je iskoristila subvenciju za samozapošljavanje i posebno je zahvalna savetnici za zapošljavanje Eleni Simič iz kraljevačke Filijale NSZ što je prepoznala kvalitet njenog biznisa i ohrabrila je, kao i Dejanu Peciću, rukovodiocu Odseka za inspekcijske poslove Opštinske uprave Vrnjačka Banja.
– To su ljudi koje nisam poznavala, ali su videli igračke koje stvaram i omogućili mi da, slobodno mogu da kažem, u ova teška vremena od svojih igračaka, naravno i uz suprugov posao, mogu sada pristojno da živim. Subvencija pomaže da sebi uplatim poreze i doprinose. Zadovoljna sam jer sam napravila biznis i mogu uredno da plaćam svoje obaveze. Želela bih da ohrabrim sve žene, jer – i ja mam ozbiljne godine. Neka se osmele da apliciraju za subvenciju zato što to, zaista, bude kao neki početni vetar u leđa, a posle sve bude mnogo lakše – kaže Slavica Simović.
Poželela je na kraju, ali ne najmanje važno, već naprotiv, istakne ulogu koju u ovom poslu ima njen muž Goran Milojević Čombe.
– Ništa od ovoga ne bih uspela sama da nema nesebične podrške mog supruga, njegove ljubavi i pažnje. On ima svoj posao, ali nije mu teško da, i pored toga, prodaje igračke. Pomaže mi u dekoraciji, a vrlo je i kritičan i, iznad svega, odličan prodavac.
I Goran dodaje da se, zaista, maksimalno trude da igračke budu što kvalitetnije i maksimalno bezbedne, da sve bude – perfektno.
Da priča o magičnim igračkama bude još začinjenija ljubavlju, odlučili smo zajedno, da sa čitaocima podelimo njihovu ljubavnu priču. Goran je Slavici bio prva, dečja ljubav. Ona je imala 15, a on 17 godina. Voleli su se sve dok ih život nije razdvojio. Slavica se udala, Goran se oženio, ali nakon što su oboje izašli iz svojih brakova, život ih je ponovo sastavio posle celih – 38 godina.
– Jednog dana pomislio sam: „Šta li sada radi ona moja Slavica? Baš tako „moja“, bilo mi je u mislima. Malo sam se pomučio da je nađem na društvenim mrežama, a kada sam je našao, istog dana došao sam da se vidimo. I evo, traje, lepo traje! – srećno kaže Goran, dok ga Slavica grli osmehom.
„Kada ste duboko voljeni, to vam daje snagu. Kada duboko volite, to vam daje hrabrost.” Dok Slavicu i Gorana gledate zajedno – shvatate da imaju i snagu, i hrabrost. U takvom svetu ne postoji ništa što će za njih biti nemoguće. Srećno i ubuduće!
*Ovaj medijski sadržaj proizveden je u okvitu projekta podržanog iz budžeta opštine Vrnjačka Banja. Stavovi iskazani u ovom tekstu ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva
M. M. Dabić