Poljoprivreda je oduvek zavisila od vremena, ali se danas, u uslovima sve nepredvidivijih vremenskih prilika, oslanjanje samo na iskustvo i „gledanje u nebo“ sve češće pokazuje kao nedovoljno. Kasni mrazevi, nagle promene temperature, periodi prekomerne vlage ili suše mogu za kratko vreme da ugroze rod, naročito u voćarskom i ratarskom kraju kakav je kraljevački.
Zbog toga su lokalni meteorološki podaci postali važan alat za planiranje poljoprivredne proizvodnje. Oni proizvođačima ne daju samo informaciju kakvo je trenutno vreme, već omogućavaju preciznije praćenje uslova u zasadima i pravovremeno donošenje odluka o zaštiti biljaka.
Poljoprivredna savetodavna stručna služba (PSSS) Kraljevo poseduje sedam meteoroloških stanica, raspoređenih na više lokacija. Pet se nalazi na teritoriji grada Kraljeva, jedna u Ivanjici i jedna u Vrnjačkoj Banji.
– Karakteristično za sve njih jeste da su postavljene u zasadima određenih kultura, gde se prate parametri kao što su temperatura zemljišta na pet i na 25 centimetara, dužina vlaženja lista, brzina vetra i količina padavina – objašnjava Vladimir Kostić, inženjer zaštite bilja u PSSS Kraljevo.
Ovi podaci, kako navodi, koriste se u prognozi i praćenju bolesti i štetočina, jer se na osnovu kombinacije temperature, vlage i drugih faktora može preciznije predvideti kada postoji rizik od njihove pojave.
– Sve ove parametre koristimo u našem radu u smislu prognoze i praćenja bolesti, gde možemo detaljnije i preciznije da predvidimo pojavu određenih bolesti i štetočina. To veoma mnogo znači proizvođačima, jer ih nekoliko dana pre nego što treba da se obavi tretiranje alarmiramo preko našeg internog sajta kada i čime treba da tretiraju određene kulture – kaže Kostić.
Meteorološke stanice rade neprekidno, a napajaju se i pomoću solarnih ploča koje obezbeđuju rad baterija tokom dana. Zahvaljujući tome, podaci se mere u realnom vremenu i dostupni su proizvođačima koji žele da prate stanje u svojim zasadima.
– Podaci koji se mere u realnom vremenu idu na server koji je dostupan svim poljoprivrednim proizvođačima, ukoliko žele da vide određene parametre. Ipak, njima je često najznačajniji podatak o spoljašnjoj temperaturi vazduha, jer kasni mrazevi, kada se jave, mogu da oštete cvetove već na minus dva stepena. Zato je važno da u realnom vremenu vide tačnu temperaturu i procene da li treba da reaguju i zaštite useve – dodaje Kostić.
Jedna od najvažnijih funkcija ovih stanica odnosi se na zaštitu bilja. Pojava pojedinih bolesti direktno zavisi od temperature i dužine vlaženja lista, pa pravovremeni podaci pomažu da se tretmani ne rade napamet, već onda kada za to zaista postoji potreba.
Druga važna funkcija odnosi se na praćenje rizika od mraza i ekstremnih temperatura. U voćarstvu, naročito u periodu cvetanja, nekoliko stepeni ispod nule može da napravi veliku štetu, pa podatak iz samog zasada često ima mnogo veću vrednost od opšte vremenske prognoze.
Meteorološke stanice pomažu i u racionalnijem korišćenju vode i đubriva. Praćenjem stanja zemljišta i vremenskih uslova proizvođači mogu bolje da procene kada je navodnjavanje potrebno, čime se smanjuje nepotrebno trošenje vode, ali i ispiranje hraniva u dublje slojeve zemljišta, gde biljka ne može da ih iskoristi.
Za poljoprivrednike to znači prelazak sa procene i iskustvenog osećaja na proizvodnju zasnovanu na podacima. Iskustvo i dalje ostaje važno, ali uz lokalne meteorološke podatke odluke o tretmanima, zaštiti od mraza ili navodnjavanju mogu biti brže i preciznije.
U kraljevačkom kraju, gde su voćarstvo i ratarstvo među važnim granama poljoprivrede, takve informacije mogu direktno da utiču na kvalitet roda, troškove proizvodnje i opstanak gazdinstava. U godinama u kojima su vremenske prilike sve promenljivije, podaci u realnom vremenu sve manje su dodatna pomoć, a sve više neophodan deo savremene poljoprivrede.
T. A.
