Stara kasarna u Kraljevu i ishrana narodne vojske

Istoriografija posvećena srpskoj vojsci obično obiluje bitkama, vojskovođama, velikim pobedama i porazima. Pojedine, naizgled marginalne teme, kao što je ishrana jedne vojske, obično veoma retko dolaze do izražaja.

Zakonom o ustrojstvu vojske  od 3. januara 1883. ukinuta je Narodna vojska koja je uvedena još za vreme kneza Mihaila Obrenovića, a zavedena je opšta vojna obaveza.  Ovaj zakon je regulisao da vojna obaveza traje dve godine, dok su njom obuhvaćeni muškarci od 20 do 50 godina. Bili su podeljeni u tri poziva po godinama. Prvi poziv činili su oni od 20 do 30 godina starosti, drugi od 30 do 37 godina, a treći oni od 37 do 50 godina. Kasarna u Kraljevu nosila je naziv „Car Dušan“ i u njoj je bio smešten drugi konjički puk koji je bio stacioniran u njoj od 1901. do Balkanskih ratova.

Vojna kasarna „Car Dušan Silni“ bila je jednospratna građevina sa podrumom, okružena borovima i ograđena drvenom tarabom. Nalazila se na mestu nekadašnje „Lesnine“. 

Regularne trupe su za vreme Prvog srpskog ustanka dobijale po raznovrsnosti vrlo jednostavnu hranu: oku hleba, pola oke mesa u mrsne, i pasulj u posne dane. Hleb i meso su sakupljani putem „beglučkog desetka“, a potrebnu količinu pasulja davao je narod iz pojedine nahije. Vreme prve vladavine kneza Miloša u ishranu reguralnih trupa nije unelo velike novine.

Ishrana vojnika tog doba bila je, po mnogo čemu, slična civilnoj. Međutim, već početkom četrdesetih godina XIX veka, već je došlo do bitnih razlika. Ishrana u kasarni bila je obilna što, sem ostalog, pokazuje i kalorijska vrednost obroka. Za vojnika je bilo predviđeno od 3,000 do 3,500 kalorija dnevno, ukoliko je u okviru kasarne radio lakši posao, odnosno 3.900 do 4.200 na marševima i drugim težim fizičkim aktivnostima.

Nabavka hrane za vojsku koja je bila stacionirana u kasarni „Car Dušan Silni“ u Kraljevu vršla se uglavnom kupovinom od seljaka u okolini tadašnjeg Kraljeva. Osnovne životne namirnice, žito i brašno nabavljani su u količinama od  po stotinak tona. Pri takvoj nabavci vojska je nudila komercijalnu cenu za veće količine mesa, brašna jaja…

U kuhinji kasarne „Car Dušan Silni“ vladala su stroga pravila i disciplina. Kuhinja je morala da se pridržava strogih uputstava za kuvanje jela. Njima je bilo regulisano sve: od reda u kuhinji do spremanja hrane. Postojali su tačni recepti kako pripremiti hranu. Članovi uputstava od 1. do 18. odnose se na red koji treba da vlada i samo ustrojstvo u kuhinji.

Tako član 4. govori :

„Svaki komandant jedinice je odgovoran za ishranu vojnika. On mora da nastoji da se hrana udešava, ne samo prema godišnjem vremenu i prema navikama ljudstva koji sastavljaju jedinicu, nego i prema radovima i utrošku vojnikove telesne snage. Svaki komandant jedinice je obavezan i odgovoran da vojniku dobrom hranom nadoknadi svu njegovu utrošenu snagu. On, dakle, mora da vodi računa o okolnostima i svim ostalim uslovima u kojima se vojnik kreće, to jest :

a) o mestu gde se nalazi jedinica i

b) o načinu i vremenu trajanja obuke.“

Članovi 19, 20. i 21. govore o kuvanju uopšte, pa tako član 19. govori o higijeni kuhinjskog pribora, o obaveznom pranju hrane, upotrebi začina i td… 

Ono što je zanimljivo je da u ovom članu stoji sledeća napomena :

„Voditi računa o tome da vojnici iz južne Srbije, Niša i istočno ka Timoku vole ljuta jela. Ni postepeno ih od toga odvikavati“.

Član 20. donosi pravila o prethodnoj obradi, kuvanju i prženju mesa, a član 21. donosi pravila o kuvanju povrća i variva. Član 22. donosi recepte  o spremanju jela za vojnike.

Recept za vojnički slatki kupus:

„Meso se spusti u kazan odvojeno od kupusa. Kupus se prethodno očisti, ispere i iseče na parčad, pa se zatim u drugom kakvom sudu drži u vreloj vodi dotle dok ne omekša. Kad je meso već upola kuvano, kupus se ocedi i meće u kazan gde je meso. U isto vreme  sa kupusom staviti i kriške crvenog patlidžana, posoliti, pa ostaviti da vri zajedno sa mesom. Kad meso i kupus budu zajedno kuvani, onda se sipa zaprška (od brašna, aleve paprike, masti i crnog luka) i mešajući drži se na vatri još pola sata, i jelo je kuvano. Da li je meso kuvano proba se viljuškom, jer kuvano je meso – meko”.

Drugi konjički puk stacioniran u Kasarni „Car Dušan Silni“ slavio je krsnu slavu Svetog Arhangela Mihaila.

Tripo D. Spahić, istoričar