Spoj zanata, kreativnosti i strpljenja: polaznici u Duhovnom centru „Vladika Nikolaj Velimirović” ručno izrađuju predmete od drveta
Za duborez se često kaže da zamara ruke, ali odmara dušu. Jedna od retkih radionica na kojima se ovaj stari zanat (koji predstavlja, zapravo, spoj zanata, kreativnosti i strpljenja) uči kroz potpunu ručnu izradu predmeta od drveta postoji upravo u Kraljevu, a održava se u prostorijama Duhovnog centra „Vladika Nikolaj Velimirović”.
Lazar Zurković je ceo radni vek proveo u Vojsci Srbije, a nakon penzionisanja otkrio je talenat za umetnost. Već devet godina na radionici duboreza drvo pretvara u različite ukrasne predmete.
„Ništa nisam znao o duborezu kada sam se prijavio na radionicu, ali su nam instruktori pokazali i naučili nas kako se pravilno radi sa drvetom. Kada jednom zavolite rad sa drvetom, to je ljubav za ceo život. Koliko truda uložite, toliko vam drvo i vraća“, kaže Zurković.
I Vera Denić se nakon penzionisanja posvetila učenju ovog starog zanata, koji danas doživljava kao hobi i način opuštanja.
„Ovde sam pronašla svoj mir. Opušta me i rad sa drvetom i druženje sa ljudima na radionici. Taj spoj čini da se osećam zadovoljno, a to je najvažnije“, kaže ona.
Pored talenta i znanja, za duborez je potrebno i mnogo strpljenja, jer izrada jednog predmeta može trajati i nekoliko meseci.
„Prvo se priprema drvo, zatim se običnom olovkom crtaju motivi, pa se dletima oblikuju konture. Nakon toga rad ide u drugi deo radionice gde se koriste mašine – frezer i ubodna testera. Kada se to završi, drvo se vraća na ručnu obradu, detaljno se čisti i tako nastaje duborez. Nakon toga sledi bajcovanje ramova vodenim bajcovima u različitim nijansama, pa lipa može da dobije izgled oraha, hrasta ili drugog drveta. Poslednji korak je lakiranje, koje rad štiti na duži period“, objašnjava Darinka Dragović.
Radionicu duboreza, koja već godinama funkcioniše u Kraljevu, organizuje humanitarna organizacija Srpske pravoslavne crkve „Čovekoljublje“.
„Do sada je više stotina ljudi prošlo obuku na ovim radionicama. Nekima je duborez postao profesija, dok ga drugi neguju kao hobi. Radionice se održavaju tri puta nedeljno i traju šest meseci, tokom kojih polaznici savladaju kompletnu tehniku duboreza. Važno je da svako može da se prijavi, a prijave se obavljaju tokom održavanja radionica kod instruktora Ivice Milića“, kaže Vesna Gluvčanin iz organizacije „Čovekoljublje“.
Predmeti nastali na ovim radionicama često postaju pokloni prijateljima, ali deo radova odlazi i u crkve na teritoriji Eparhije žičke.
A. P.
