U sred smo svadbene sezone i svakog vikenda u Kraljevu odjekuju svadbena zvona. Iako je i dalje broj sklopljenih brakova veći od razvedenih, razlika nije velika onoliko koliko bismo možda očekivali u zemlji koja drži do tradicionalnih vrednosti.
Institucija braka u Srbiji na klimavim je nogama, a to potvrđuju i podaci Republičkog zavoda za statistiku. Tokom 2024. godine zaključeno je 30.376 brakova – što je pad od 4,1% u odnosu na 2023. godinu. Razvedeno ih je 10.611, što predstavlja porast od 4,3%.
Većina sklopljenih brakova (25.005) bili su prvi brakovi za mladence, ali i tu je primetan pad u odnosu na prethodnu godinu. Prosečna starost mladoženje pri zaključenju braka je 34,5 godina, a mlade 31,5. Čak 88,2% brakova i dalje su etnički homogeni (zaključeni između supružnika iste nacionalnosti).
Kraljevo: stabilan prosek, ali i „opasne“ brojke
„Od 2010. do 2024. godine prosek sklopljenih brakova u Kraljevu je oko 480 godišnje. Preciznu brojku za razvode nemam, ali ih je manje nego venčanja. U januaru i februaru 2025. sklopljen je 31 brak i bilo je tačno isto toliko razvoda, što ne deluje ohrabrujuće. Ali, to su meseci kada se najmanje ljudi venčava. Samo u junu, jednom od najpopularnijih meseci, sklopljena su 34 braka, dok je bilo 20 razvoda“, kaže matičar Marinko Savić.
On dodaje da mladenci sami biraju hoće li stati pred matičara u Gradskoj kući ili će matičar doći na lokaciju proslave. Procedura je ista, ali je razlika u ceni značajna.
„U Kraljevu brakove sklapamo u zgradi Gradske uprave i kako kažemo – „na terenu”. Procedura je ista, potrebna dokumentacija je ista, samo je razlika u ceni. Do 2016. ili 2017.godine izlazak matičara na teren koštao je 15.000 dinara, a nakon toga, sve do 2024. godine, cena je bila 6.000, Od prošle godine cena od 15.000 je vraćena. Pored toga, postoje i takse: 400 dinara je republička i 100 dinara gradska za venčanje u zgradi. Osim toga, potrebno je samo da mladenci zakažu venčanje i ponesu lične karte, povedu kumove, ukoliko se odluče za venčanje u našoj zgradi. Svako venčanje je različito. Dešava se da mladenci povedu baš upravo samo kumove, neki i fotografa, a imamo i sklapanja brakova pred 50 ili više ljudi, što nam je uvek drago da vidimo. Što se tiče brojki, koje govore u prilog odluci budućih mladenaca, mnogo više parova se odlučuje za venčanje u Gradskoj upravi, a svega 100-150 godišnje imamo izlazaka na teren i obavljanja venčanja u restoranima“, dodaje naš sagovornik.
U Kraljevu se bez većih problema mogu venčati i strani državljani. Slučajeva gde su i mlada i mladoženja inostrani građani nije bilo u novijoj istoriji, ali primera gde je jedno od budućih supružnika iz drugog grada ili države – ima.
„Ukoliko je jedan od budućih supružnika ili su oboje iz drugog grada Srbije, tu nema nikakvih problema, ni prepreka i mogu se samo uz ličnu kartu i kumove venčati kao da su odavde. A za inostrane građane pravila su malo drugačija. Kako bi se venčali u Kraljevu, strani državljani moraju da prilože, ako su iz Evrope, u većini slučajeva, internacionalni izvod, uverenje o slobodnom bračnom stanju, koji mora da je overen i važeću putnu ispravu. To sve važi i za državljane bivše republike Jugoslavije“, naglašava matičar Savić.
Venčanja sa anegdotama
Ono što često ne izostane, jeste neka zanimljiva, neretko i neobična priča, anegdota prilikom čina sklapanja brakova. Zanimljivosti se dešavaju i pre i posle sklapanja braka, a jednu od situacija je otkrio Marinko Savić.
„Jedan stariji gospodin venčao se sa 30 godina mlađom ženom, što porodica mlade nije odobravala. U Gradsku upravu došli su da traže da sprečimo venčanje, ali par se ipak venčao. Posle nekoliko meseci mladoženja je došao kod nas tražeći da ‘izbriše brak’. Objasnili smo mu da to ne postoji: može jedino da traži razvod ili poništavanje ako je brak sklopljen u zabludi. Takvih i sličnih situacija bilo je mnogo, i komičnih i ozbiljnih“, kroz osmeh priča matičar.
Neslavna statistika razvoda
Podaci na nivou Srbije pokazuju da se svaki treći brak završi razvodom. Prosečna dužina trajanja braka je 13,9 godina: muškarci se u proseku razvode sa 45,5, a žene sa 41,9 godina.
U više od polovine slučajeva (52,2%) razvedeni parovi imali su decu, a u 68% slučajeva starateljstvo je dodeljeno majci. Žene su češće te koje iniciraju razvod, a najčešći razlozi su: emotivna udaljenost i nedostatak komunikacije, problemi u intimnosti, finansijske poteškoće, neverstvo, zavisnosti, nasilje u porodici i neslaganje oko vaspitanja dece.
Dakle, iako se u Kraljevu i dalje više sklapa nego raskida brakova, brojke jasno govore da i ova institucija prolazi kroz ozbiljnu krizu.
Iako brojke pokazuju da se svaki treći brak u Srbiji završi razvodom, one istovremeno svedoče da još uvek veliki broj ljudi odlučuje da stupi u zajednicu života i ljubavi. Statistika daje okvir, ali pravi odgovor na pitanje o smislu braka i dalje piše svaka porodica posebno. Zato je braku vek više od statistike. On je odluka dvoje ljudi da pokušaju da zajedno grade život. Zvuči jednostavno: neki u tome istraju, neki se raziđu, ali svaka priča ostaje važan deo lične istorije onih koji su nekada verovali da žele da budu zajedno „dok ih smrt ne rastavi“.
T. Arsić
