Alarmantni podaci o pušenju među mladima: svaki peti srednjoškolac probao e-cigarete
Nekada su prve cigarete bile skriveni bunt iza škole. Danas su u rukama mladih elektronski uređaji sa aromama voća, mentola ili čokolade – moderniji, diskretniji i naizgled bezazleni. Ali brojke pokazuju da posledice nisu ništa manje ozbiljne.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, svaki peti učenik prvog razreda srednje škole u Srbiji već je bar jednom probao elektronsku cigaretu. Eksperimentisanje sa nikotinom počinje već oko trinaeste godine, a zabrinjava i to što devojčice češće posežu za ovim proizvodima nego dečaci.
Situacija nije povoljna ni među odraslima: svaki treći građanin Srbije je pušač, čime se naša zemlja nalazi pri vrhu evropskih i svetskih lista po učestalosti pušenja.
„Srbija je pri vrhu liste po broju pušača u odrasloj populaciji, ali ono što posebno zabrinjava jeste prevalencija među mladima“, kaže prim. dr Dragana Tendjera Milićević iz Zavoda za javno zdravlje Kraljevo.
Skoro trećina učenika od sedmog razreda osnovne, do prvog razreda srednje škole, prema rečima naše sagovornice, koristi ili je probala neki duvanski proizvod.
„Karakteristično je da mladi sve ređe posežu za klasičnim cigaretama, a sve češće za elektronskim i to ko 54%, što je znatno veći procenat u odnosu na mlade istog uzrasta u drugim zemljama (oko 44%)“, kaže Tendjera Milićević.
Novi proizvodi, ista zavisnost
Zagrevani duvanski proizvodi, nikotinske kesice (snus) i različiti „alternativni“ oblici nikotina postali su deo svakodnevice. Lako su dostupni, često vizuelno privlačni i predstavljeni kao modernija ili „bezbednija“ alternativa.
Iako se poslednjih godina beleži blagi pad upotrebe klasičnih cigareta, paralelno raste upotreba upravo ovih novih proizvoda.
Srbija je potpisnica Okvirne konvencije o kontroli duvana, koja podrazumeva praćenje upotrebe duvana, zaštitu stanovništva od duvanskog dima, zabranu reklamiranja i sponzorstva duvanske industrije, kao i povećanje poreza i pružanje pomoći u odvikavanju. Međutim, koliko se sve te mere dosledno primenjuju – pitanje je koje ostaje otvoreno.
„Ima mnogo prostora za poboljšanje. Posebno je važno zaštititi nepušače, jer pasivno pušenje nosi ozbiljne zdravstvene posledice. Kod nas se i dalje puši u mnogim javnim prostorima i ugostiteljskim objektima. Takođe, mora se doslednije kontrolisati prodaja duvanskih proizvoda maloletnicima“, ističe naša sagovornica.
Želja postoji, ali pomoć se retko traži
Prema dostupnim podacima, između 45 i 50 odsto pušača u Srbiji navodi da bi želelo da ostavi cigarete. Ipak, tek oko pet odsto njih potraži stručnu pomoć. Većina pokušava samostalno, bez podrške lekara ili savetovališta, što se često završi neuspehom.
Razlozi za nastavak pušenja su različiti – od stresa i navike, do uverenja da „nije toliko štetno“ ili da su i prethodne generacije pušile i doživele duboku starost.
„Prvi korak je lična odluka. Nakon toga, najvažnije je obratiti se izabranom lekaru. Savetovalište za odvikavanje kod nas više ne postoji, ali postoji telefonsko i onlajn savetovanje preko Instituta Batut. Postoje individualne i grupne metode, terapija zamene nikotina i lekovi. Upornost i želja su presudni“, objašnjava naša sagovornica.
Prevencija počinje mnogo ranije
Stručnjaci naglašavaju da je najvažniji deo borbe protiv pušenja prevencija i rad sa decom već u osnovnoj školi. Elektronske cigarete i slični proizvodi često se predstavljaju kao manje štetni, ali dugoročne posledice njihove masovne upotrebe još nisu u potpunosti poznate.
„Svi ti proizvodi su štetni. Nekada su plasirani kao pomoć u odvikavanju od klasičnih cigareta, ali mladi koji krenu odmah sa tim, upadaju u još veću zamku i, zapravo ulaze u još jednu vrstu zavisnosti“, upozorava prim. dr Tendjera Milićević.
Nečiji hedonizam, ne sme postati nečija dijagnoza, jer svaki udah koji nepušač prinudno deli sa pušačem nije samo miris duvana, nego i direktno udisanje, može se reći – otrova.U društvu u kojem je pušenje i dalje široko rasprostranjeno, poruka mladima je često kontradiktorna. Zato lični primer odraslih, dosledno sprovođenje zakona i otvoren razgovor sa decom ostaju ključni koraci u sprečavanju da radoznalost preraste u naviku, a navika u zavisnost.
T. A.
