„Glavne ulice Kraljeva, Žiča, Mataruška Banja – nisu za mene mesta, nego ono od čega sam napravljena. Pogled na Ibar sa gradske obale – spoznaja o večnom toku istorije čiji smo deo“, kaže spisateljica Tajana Poterjahin
Ako je neko na rođenju „obeležen“ tako čudesnim i imenom i prezimenom, neobičnim, pa i tajanstvenim, milozvučnim – Tajana Poterjahin – nekako kao da je obevezan da se bavi umetnošću. Tajana je spisateljica, piše romane, već četiri su u njenoj bibliografiji, a tek je prevalila tridesetu. Rođena je u Beogradu, odrasla je u Konarevu, pa zadojena Ibrom sebe smatra Kraljevčankom.
Pre četiri godine Tajana je objavila prvi deo trilogije „Varoške legende“ – „Prvi sneg“. Radnja trilogije odvija u Kraljevu s kraja XIX i početkom XX veka. Ove godine je ugledna izdavačka kuća „Dereta“ objavila drugi deo trilogije – „Đavolji tefter“ i obnovila izdanje „Prvog snega”.
***
Predstavite našim čitaocima svoja dva romana iz ciklusa Varoške legende – Prvi sneg i Đavolji tefter. Radnja se odvija u Kraljevu na kraju XIX i početku XX veka. To je istorijski kontekst, a jesu li ovo istorijski romani, ili ljubavni, drama, ili možda akcija…?
– “Varoška legenda” je zamišljena kao trilogija, napisana su i objavljena prva dva dela. Žanrovski je teško odrediti ovaj roman, ali kada je to iz pragmatičnih razloga neophodno najčešće ga definišem kao istorijsku dramu – priča ima elemente misterije i horora, hronike celokupnog života jedne varoši, socijalnu i ljubavnu tematiku.
Prvi deo prati mladog apotekara Maksima koji dolazi u Kraljevo na kraju XIX veka i postaje miljenik varoši. Ljubav sa ćerkom terzije Krsmana donosi neprilike i baca ga u politički sukob. Rastrzan između ličnih ideala, odanosti narodu i želje da osveti patnje voljene žene, Maksim postaje čovek razdora. Drugi deo prati događaje u Kraljevu nakon što je Maksim smrtno ranjen. Mladi ozloglašeni radikalski učitelj Damjan Uzunski dobija službu u varoši. Ne samo u političkom smislu, on je Maksimova sušta suprotnost. Opterećen mračnom prošlošću, u sprovođenju pravde svirep, srešće se u Kraljevu sa sopstvenim dugovima kada bude iskušan ljubavlju.
Kroz sukob radikala i liberala, sile i pravde, izdaje i odanosti, patnje i osvete, nesloga je okosnica ove priče koja kulminira neprijateljstvom između dva čoveka koji imaju isti cilj ali su zavađeni do krvi. Tako je ovo priča o našoj naravi i nacionalnoj sudbini.
Istoričari kažu da su Vaši romani odlično potkovani istorijskim činjenicama. Gde ste sve istraživali taj period? Naročito taj period u istoriji Kraljeva? Znamo da je, na primer, deo arhive Kraljeva zakopan satrulio tokom I sv. rata.
– Narodni muzej u Kraljevu sistematizovao je i u velikoj meri učinio javno dostupnom relevantna saznanja i arhivska dokumenta iz ovog perioda. Knjige “Kraljevo od varoši do grada” Dragana Draškovića i “Karanovac – Kraljevo u srpskoj štampi” Slavoljuba Maržika, katalozi izložbi i razgovori sa istoričarkom muzeja Mirjanom Savić, dali su mi čvrstu osnovu. Nekoliko publikacija koje sam pronašla u zavičajnom odeljenju gradske biblioteke takođe. Veliku podršku dobila sam od kraljevačkog muzeja, mogla sam da vidim, opipam stvari, da pogledam nepublikovana dokumenta a neke, do sada neobjavljene podatke podelio je sa mnom gospodin Drašković čija je profesionalna zaostavština, posebno kad je ovaj period Kraljeva u pitanju, ogromna.
Zašto Vam je baš prelaz XIX u XX vek bio inspirativan? Šta se tada događalo u Srbiji?
– Kraj XIX veka je period kada Srbija i Kraljevo traže svoj novi identitet. Teži se raskidu sa viševekovnim istočnjačkim uticajem uz potrebu da se osvesti kontinuitet sa srednjovekovnom srpskom državom i istovremeno uhvati korak sa zahuktalom Evropom i industrijskim razvojem. Sve to čini ovaj period turbulentnim i interesantnim. Srbija upoznaje moderni politički život, stranke, institucije i jedan sasvim nov sistem koji okoštale običajne ustanove teže da prilagode sebi. Rekla bih da se ovaj period često olako i neopravdano preskače kada se bavimo nacionalnom istorijom. Nasuprot takvom shvatanju smatram da on nije samo kratko neatraktivno zatišje između borbe za oslobođenje i Velikog rata, nego prava istorijska prekretnica i da se baš tu nalaze odgovori na mnoga pitanja koja nas muče i danas.
Na koji način su se ti politički događaji i previranja odražavali na život u tada malenom Kraljevu? Na primer 1889.g naša varoš ima tek nešto više od 3.000 stanovnika, ali je bila trgovački centar ovog dela Srbije.
– Kraljevo, kao svet u malom i Srbija u malom oseća sve te potrese i promene vrlo dramatično. Infrastruktura se menja brzinom koju nismo u stanju ni da zamislimo. Popločane su ulice, nastaju prvi veliki hotel evropskog izgleda – do danas sačuvani biser Kraljeva – „Pariz“, prva poljoprivredna škola u Srbiji. Ne niču samo zgrade – politički i društveni život razvija se u skladu sa novim potrebama. Počinju da funkcionišu dobrotvorne zadužbine, Podružina ženskog društva ali i spiritistički kružok… Političke tenzije iz Beograda preslikavaju se u varoš na Ibru. Prevlast radikala je gotovo konstantna ali naprednjaci i liberali aktivno učestvuju u političkom životu koji čine stranački zborovi, česti izbori, novinska prepucavanja ali i zasede i ubistva. Vredno je spomena da se krajem XIX veka jedan Kraljevčanin, Mihailo Čebinac, našao u žiži velike afere. On se pojavljuje u mom romanu kao važan karakter.
Kako se tada živelo u Kraljevu? Od čega su Kraljevčani – varošani uglavnom živeli, kako su se zabavljali, tugovali, družili? Je li život bio težak?
– Na granici između dva veka, pre 120 godina, ljudi u Kraljevu bili su nam sličniji nego što pretpostavljamo. Čovek je kroz vreme i drugačiji i isti – neki aspekti ljudskosti su promenljivi, a drugi ne. Zato je moguća aktuelnost priče čiji su radnja i likovi smešteni u pretprošli vek. Upoznajući te ljude i njihovo vreme, uočavamo kontinuitet, naše mane i vrline. Krajem XIX veka Kraljevo je teško stradalo od tuberkuloze, epidemije nisu bile retke jer higijena još uvek nije bila na uzornom nivou. Smrtnost novorođene dece bila je uznemirujuća ali sa druge strane, porodice su uspevale da budu mnogodetne i uglavnom – da na svom imanju opstanu. Mnogo se radilo i ljudi su bili skromni – i industrijalci i seljaci, nepismeni i obrazovani. Nameštaj bankrotiranih prodavao bi se na javnim licitacijama, a onda se sticalo iznova. Osećaj zajedništva bio je dominantan. Svadbe, sahrane, izbori, sabori, slave – sve je imalo cilj da ga ojača. U samom centru varoši bila je pijaca. Kafane su i leti i zimi vrvele od gostiju – domaćih i namernika. Ženska podružina i kasnije Radenička škola pokazuju da se i ženama otvarao novi društveni prostor.
Diplomirali ste etnologiju i antropologiju. Kada ste osetili poriv za pisanjem? Čime se profesionalno bavite?
– Ono što sam naučila na studijama etnologije i antropologije pomoglo mi je da istraživanje sprovedem temeljno i organizovano, bez propusta. Kada sam počela da istražujem život u Kraljevu već sam znala mnogo o istoriji, duhovnoj i materijalnoj kulturi Srbije. To je jedan od razloga iz kojih sam odabrala svoju studijsku grupu. Od kako sam naučila prva slova, znala sam da ću biti pisac. Znam da je to danas nepopularno reći jer zvuči pretenciozno, ali ne mogu da izmišljam odgovore. Tako da mi je sav život podređen toj sudbini. Radim poslove koje nađem i ne biram mnogo. Od književnosti, kažu, ne može da se živi, ali ja sam odabrala da živim za nju.
Recite nam nešto o porodičnom poreklu, imate nesvakidašnje i ime i prezime. U Vašoj biografiji piše da ste rođeni u Beogradu, a odrasli u Konarevu. Da li dolazite u Kraljevo, koja mesta volite?
– Poterjahini žive u Konarevu od kako je 1917. godine moj pradeda pobegao iz Rusije. Sticajem porodičnih okolnosti koje su izgledale nesrećne, a pokazale se kao vrlo srećne, odrasla sam u tom selu sa bratom, mamom, bakom i dekom. Kraljevo zovem i zavičajem i rodnim krajem – iako sam prvih pet godina života provela u Beogradu, njih se ne sećam. Prva sećanja su bakino cveće i prelepi Ibar. Često kažem da je moja ljubav prema otadžbini ono što se prelije iz srca punog ljubavi prema Kraljevu. Ne dolazim odviše često ali se nepromenljivo smatram Kraljevčankom. Cvetke i stara crkva brvnara u tom selu su posebno mesto u našem kraju. Glavne ulice Kraljeva, Žiča, Mataruška Banja – nisu za mene mesta nego ono od čega sam napravljena. Pogled na Ibar sa gradske obale – spoznaja o večnom toku istorije čiji smo deo.
Pitanja: Radmila Vesković
Fotografije: lična arhiva Tajane Poterjahin i Izdavačka kuća „Dereta“
