Bilo je, otkad traju merenja, u Srbiji i ranije ekstremno visokih letnjih i zimskih temperatura: znate li koji dan je, zvanično, najtopliji u istoriji Kraljeva za poslednjih više od osam decenija?
Tri grada u 17 časova imala su temperaturu od 38 °C, u 10 gradova temperatura je 38 °C, a u sedam 36 °C
U Kraljevu je danas, prema podacima Republičkog hidrometorološkog zavoda, temperatura u 16 časova iznosila 37 °C, a u 17 časova bila je za stepen manja, 36 °C.
Temperaturu od 38 °C u 17.00 zabeležena je u Ćupriji, Loznici i Somboru.
Na Kopaoniku je u 16.00 časova izmerena temperatura od 25 °C.
Zanimljivo je da je najviša letnja temperatura u Kraljevu zabeležena 22. jula 1939. godine (bila je 44,3°C, a najniža zimska, prema jednom izvoru zabeležena je 13. februara 1935. godine -25,4°C), dok je, prema drugom, ipak u pitanju 17. februar 1956. godine sa – 27.1 °C.
Kako se, zvanično, meri temperatura?
Mnogi građani izražavaju sumnju u zvanične podatke koje na svom sajtu objavljuje RHMZ, kačeći uz svoje objave na društvenim mrežama fotografije termometara koji pokazuju znatno više temperature od zvaničnih, ali – objašnjenje je jednostavno: temperatura vazduha meri se u strogo kontrolisanim uslovima, prema strogo definisanim standardima koji se primenjuju, praktično, svuda u svetu.
Temperatura vazduha je, prema definiciji Svetske meteorološke organizacije, temperatura koju izmeri termometar izložen vazduhu na mestu zaštićenom od direktnog sunčevog zračenja.
Zato se merni instrumenti, uključujući i termometar, postavljaju u meteorološke zaklone, odnosno kućiće, koji predstavljaju najvažniji deo meteorološke stanice. U pitanju su bele kutije koje imaju tačno određene dimenzije, uglavnom od drveta i postavljene su na dva metra visine kako bi vazduh kroz njih mogao slobodno protiče.
Neophodno je da ti „meteorološki zakloni“ budu smešteni iznad travnate površine i na najmanje 20 metara udaljenosti od betonskih drugih objekata ili površina.
Ove standare poštuje ceo svet, jer je važno da znamo temperaturu vazduha, a ne temperaturu ugrejanog asfalta ili mernog instrumenta koji se usijao na suncu.
Baš zahvaljujući ovim standardima podaci pokazuju da je prosečna temperatura na našoj planeti sada za 1,1°C viša u odnosu na kraj 19. veka.
Baš za vreme toplotnih talasa kakav je u toku, postaje jasno koliko su važni travnjaci, fontane i drvoredi, u čijoj blizinu je svima prijatnije.
Podaci merenja koja u gradovima pobekad premašuju i 50°C značajni su i veoma informativni, ali samo ne ulaze u zvaničnu statistiku.
Pogledajte naš tekst koji donosi PREPORUKE o ponašanju tokom vrelih letnjih dana.
M. M. D.
