Svakog dana sve je više ljudi koji se javljaju državnim i privatnim ustanovama, nevladinim organizacijama i pojedincima i pojedinkama koji poseduju odgovarajuće kvalifikacije za pomoć i podršku u obavljanju svakodnevnih aktivnosti. Zahvaljujući Centru za podršku i inkluziju Help Net, Raška, Sjenica, Šabac, Bečej, Novi Bečej, Kikinda, Bačka Topola i Bela Palanka, bogatiji su za 141 novu gerontodomaćicu i gerontodomaćina, kao rezultat projekta „Obuka, radna praksa i mogućnost zapošljavanja u oblasti pomoći u kući za starije osobe”.
– Obuka, organizovana uz podršku globalnog programa Nemačke razvojne saradnje „Migracije za razvoj“ omogućila je povratnicima i povratnicama, kao i osobama koje pripadaju osetljivim društvenim grupama da dobiju priliku za nove poslovne uspehe. Pored toga, lokalne zajednice dobile su radnu snagu koja im je preko potrebna – kaže Marija Bogdanović, vođa programa „Migracije za razvoj“ u Srbiji.
Gordana Milanović, direktorka Help Net-a kaže da Republički Zavod za socijalnu zaštitu naglašava da su trenutno usluge socijalne zaštite, među koje spadaju i usluge koje se pružaju u neposrednom životnom okruženju korisnika, kao što je i usluga pomoći u kući, dostupne za oko jedan odsto svih starijih osoba u stanju potrebe. Takođe, Zavod je procenio da je neophodno da usluge obuhvate četiri odsto ove populacije.
Nedostatak gerontodomaćica u ruralnim krajevima
– Mapiranje usluga socijalne zaštite je pokazalo da je usluga pomoći u kući, iako potrebna i u ruralnim oblastima, najzastupljenija u urbanim delovima Srbije i u velikim centrima – kaže Milanović.
Uslugu pomoći u kući u Srbiji je, tokom prošle godine, koristilo tri odsto više korisnika u odnosu na prethodne godine.
Prema istraživanjima Zavoda za period 2016. – 2020. godine, postoji konstantno povećanje u broju zaposlenih koji pružaju uslugu pomoći u kući, u skladu sa povećanjem potražnje za ovom uslugom. U prilog neophodnosti pružanja usluge pomoći u kući govori i činjenica da je u Srbiji broj licenciranih pružaoca usluga, 20 puta manji od liste čekanja potencijalnih korisnika. kako se usluga razvijala, u periodu od 2013. godine do danas broj licenciranih pružaoca
– Većina gerontodomaćina i gerontodomaćica ima prehodno iskustvo neformalnog negovanja članova i članica svojih porodica, te razumeju koliko je ovaj posao važan i koliko korisnicima i korisnicama i njihovim porodicama znači njihova uloga – navodi Milanović.
Neophodan senzibilitet
Iako prema standardu usluge nije neophodno da pružaoci i pružateljke pomoći u kući imaju specifične kvalifikacije da bi nakon završenog akreditovanog treninga dobili neophodne sertifikate za rad, svi gerontodomaćini i gerontodomaćice se slažu da su u radu sa ljudima presudni senzibilitet, dobre komunikacione veštine i dobra organizacija rada i podrške.
– Često me ljudi pitaju kako mogu da radim ovaj posao – zar mi nije teško? Teško mi je ponekad, sećam se kako sam negovala svog oca, ali ovo je pre svega humano zanimanje. Posebno kad pomislim da sam ponekad ja jedina osoba koja je tog dana prešla prag tog korisnika – kaže M.V. (54) iz Šapca, jedna od gerontodomaćica koje su pohađale obuku.
Višemesečni program obuke i podrške u zapošljavanju imao je još jednu važnu komponentu, pored direktnog doprinosa promenama životnih okolnosti povratnika i povratnika i osoba koje pripadaju osetljivim društvenim grupama, a to je – mentorski rad. Devetnaest stručnih radnika i radnica iz oblasti socijalne zaštite bilo je podrška za 94 gerontodomaćina i gerontodomaćice u pomenutim gradovima i opštinama. Prethodno zaposleni kod licenciranih pružaoca usluge pomoći u kući, mentori i mentorke su bili zaduženi za timove od po najviše pet gerontodomaćina i gerontodomaćica koji su imali priliku za dvomesečnu plaćenu radnu praksu.
Projekat „Obuka, radna praksa i mogućnost zapošljavanja u oblasti pomoći u kući za starije osobe“ sprovodi se u okviru globalnog programa Nemačke razvojne saradnje „Migracije za razvoj“ koji u Srbiji sprovodi GIZ u partnerstvu sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nacionalnom službom za zapošljavanje i Komesarijatom za izbeglice i migracije.
