Ako ste danas, na Sajmu knjiga u Beogradu, imaćete priliku da upoznate književnicu zbog čijih dela, oni koji su ih čitali, navode da su sa junacima plakali, ne ispuštajući knjigu iz ruku dok je ne bi pročitali
Na Sajmu knjiga u Beogradu izdavačka kuća „Detera“ večeras predstavilja trilogiju „Varoška legenda“.
Druženje sa autorkom Tajanom Poterjahin koja je tri svoja istorijska romana o sudbini Srbiji „Prvi sneg“, „Đavolji tefter“ i najnoviji „Neman“ – posvetila Kraljevu, predviđeno je večeras (petak, 28. oktobar) od 17.00 do 18.00 u Hali 1 na štandu Derete. Tajana Poterjahin će potpisivati knjige i razgovarati sa čitaocima.
Treći deo trilogije – roman „Neman“ govori o drastičnom menjanju Srbije u osvit XX veka.
„Кralj pokušava da uguši stranačke ozlojeđenosti, ali neman je već probuđena… Tražeći osvetu, kapetan Gvozden Avramović stiže u Кraljevo, iz kojeg je nakon ivanjdanskog atentata u pritvor odveden Damjan Uzunski. Istovremeno, u varoš se kao sreski načelnik vraća Maksim Nestorović, rešen da uspostavi red. Ogorčen i nesrećan, opsednut mržnjom prema Damjanu, kobno vezan za njega jednom davno počinjenom nepravdom, Gvozden je spreman da uništi sve oko sebe kako bi naplatio svoj dug. Maksim čini ono što može da sačuva mir u Кraljevu, ali varoš sluti da je načelnikov sukob s novim kapetanom neminovan. Sudbina Damjana Uzunskog postaće uzrok razdora, a otimanje za njegovu dušu epska borba između dobra i zla. Dok Gvozden i Maksim vode svoj lični rat, iz sutona koji prikriva stare zavade i političke spletke, izdaje, smrti i nepokajane nepravde, Srbija polako tone u mrak…“
Autorka trilogije navodi da joj je za romane bio inspirativan baš prelaz iz XIX u XX vek:
– Kraj XIX veka je period kada Srbija i Kraljevo traže svoj novi identitet. Teži se raskidu sa viševekovnim istočnjačkim uticajem uz potrebu da se osvesti kontinuitet sa srednjovekovnom srpskom državom i istovremeno uhvati korak sa zahuktalom Evropom i industrijskim razvojem. Sve to čini ovaj period turbulentnim i interesantnim. Srbija upoznaje moderni politički život, stranke, institucije i jedan sasvim nov sistem koji okoštale običajne ustanove teže da prilagode sebi. Rekla bih da se ovaj period često olako i neopravdano preskače kada se bavimo nacionalnom istorijom. Nasuprot takvom shvatanju smatram da on nije samo kratko neatraktivno zatišje između borbe za oslobođenje i Velikog rata, nego prava istorijska prekretnica i da se baš tu nalaze odgovori na mnoga pitanja koja nas muče i danas.
O Tajani Poterjahin čitajte u ranijem TEKSTU portala Krug.
M. M. D.
