Na otvaranju Festivala umetnosti „Maglič“, u dvorištu Francuske kuće, publika je uživala u otvorenom razgovoru sa jednim od najautentičnijih srpskih umetnika
Uroš Đurić je umetnik koji već tri decenije nepokolebljivo spaja ono što se retko sreće na domaćoj sceni – visoku umetnost, subkulturnu autentičnost i duboko lični identitetski izraz. Na otvaranju Festivala umetnosti „Maglič“ u Kraljevu, publika je imala priliku da iz prve ruke čuje priču o njegovom stvaralaštvu, stavovima i životnom putu.
U dvorištu Francuske kuće, Đurić je govorio o ključnim fazama svoje karijere: od saradnje sa Stevanom Markušem i „Autonomističkog manifesta“, preko angažmana na „Populističkom projektu“, seriji slika „Poznati“ u kojima promišlja o slavi i anonimnosti, do međunarodno priznatog projekta „Bog voli snove srpskih umetnika“.
Posebno mesto u razgovoru zauzeo je otkup sedam njegovih radova za prestižni muzej Albertina u Beču – retkost za savremenog umetnika iz regiona, i veliki trenutak za srpsku likovnu scenu.
Razgovor je dotakao i Đurićevo učešće u pank pokretu kada je, kao član benda „Urbana gerila“, svirao zajedno sa Zoranom Kostićem Canetom, Brankom Rosićem i Vladimirom Arsenijevićem. Kraljevačka publika sa pažnjom je slušala anegdote iz umetnikove prošlosti, sećanja na dolazak njegovih predaka u Beograd iz sela Velika Pisanica kod Bjelovara, kao i osvrte na sadašnji istorijski trenutak i buduća očekivanja.
Đurić je podsetio da je 2011. godine, na poziv tadašnjeg likovnog urednika KC „Ribnica“, Milorada Vujašanina Cuja, imao veoma zapaženu izložbu „Radovi“ u galeriji u Ribnici, koje se i danas rado seća.
Nakon gotovo 15 godina, njegov povratak u Kraljevo bio je – i logičan i očekivan.
Uroš Đurić je umetnik koji ne pripada nijednom sistemu, ali funkcioniše u svim prostorima umetničkog i društvenog života – od galerija i muzeja, do filmova, muzike, televizije i urbanih mitova.
Zato je ovaj događaj bio više od razgovora: susret sa kulturom koja misli, provocira i oseća.
