Ova retka ptica iz stepa na našim prostorima poslednji put je dokumentovana 1989. godine
Na Sjeničko-pešterskoj visoravni zabeležen je izuzetno redak nalaz – crnokrilni zijavac (Glareola nordmanni), ptica koja je u Srbiji do sada dokumentovana samo dva puta, a poslednji put pre gotovo četiri decenije.
Istraživači Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) ovu retku vrstu uočili su 2. maja, prilikom obilaska akumulacionog jezera između sela Karajukića Bunari i Braćak. Kako navode iz DZPP, na tom području zabeleženo je više desetina različitih vrsta šljukarica, među kojima se izdvojio jedan primerak neobične ptice koja liči na veliku čiopu, sa kratkim kljunom i račvastim crnim repom.
Pošto se u Evropi pojavljuju tri vrste zijavaca, istraživači su pticu dodatno posmatrali i fotografisali u letu, nakon čega je potvrđeno da je reč o crnokrilnom zijavcu – vrsti koja se u Srbiji izuzetno retko beleži.
Pticu su otkrili Ognjen Todorović i Marko Gavrilović, a naknadno su je fotografisali Vukasa i Vladan Vučković.
– Dok smo rano ujutru gledali sive vetruške kako hvataju insekte u letu, projurila je tamna ptica. Definitivno vidim zijavca, ali nekako čudnog. Kada sam uspeo malo bolje da ga pogledam, nisam mogao da verujem šta vidim – bio je to crnokrilni zijavac! Odmah sam pokušao da ga slikam, ali je bio brži i odleteo je na drugu stranu jezera. Na moje iznenađenje, ponovo sam ga primetio ispred sebe, sa istim brzim, lelujavim letom, nakon čega sam, napokon, uspeo da ga fotografišem. Tada sam bio siguran da je to zaista on – opisuje Ognjen Todorović.
Crnokrilni zijavac naseljava stepe i slana jezera od severa Crnog mora do Mongolije, dok zimu provodi u podsaharskoj Africi. Pretpostavlja se da je ova ptica, tokom povratka ka gnezdilištima, „zalutala“ na Pešter.
Kako navode iz DZPPS-a, brojnost crnokrilog zijavca opada širom njegovog areala, a u Srbiji je ova vrsta ranije verovatno bila brojnija na seobi. Prethodni dokumentovani nalaz u našoj zemlji zabeležen je 1989. godine u blizini Kladova.
Kod nas se i dalje, tokom seobe, redovno, ali veoma malobrojno, pojavljuje obični zijavac (Glareola pratincola), koji se do sredine prošlog veka i gnezdio na prostoru Srbije.
Novi nalaz na Pešteru, ocenjuju u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, još jednom potvrđuje izuzetan značaj Sjeničko-pešterske visoravni, ne samo kao prostora za gnežđenje, već i kao odmorišta i hranilišta velikog broja ptica tokom seobe.
Na ovom području ranije su beležene i druge retke vrste, među kojima su azijski zlatni vivak, planinski zujavac, belonokte i sive vetruške, crni strvinar, planinski orao, žutorumeni i ušati gnjurci.
Članovi i saradnici DZPPS-a istražuju ptice Sjeničko-pešterske visoravni gotovo dve decenije, a intenzivniji rad tokom poslednjih deset godina doveo je do niza značajnih otkrića.
Ipak, iz ovog društva upozoravaju da se, uprkos prirodnom značaju i međunarodnom vrednovanju Peštera, na ovom prostoru nastavlja nelegalna eksploatacija treseta, uz, kako navode, ćutanje i nemar nadležnih institucija. Dodatnu pretnju predstavlja i najavljena izgradnja vetroparka na samoj granici sa Crnom Gorom, na području koje je važan koridor za seobu ptica.
Peštersko polje je zaštićeno kao Specijalni rezervat prirode, međunarodno značajno područje za ptice, važno stanište biljaka, odabrano područje za dnevne leptire, Ramsarsko vlažno stanište od međunarodnog značaja, a deo je i EMERALD ekološke mreže Republike Srbije.
Od 2025. godine sprovodi se i projekat PROŽUM, koji, između ostalog, ima za cilj istraživanje podzemnih voda Pešterskog polja i biodiverziteta duž vodotokova reka Vapa i Jablanica kod Sjenice.
