Vesna Ristović – učiteljica koja pesme piše srcem: Nagrada za „Kalemara“ stigla u prave ruke

Za one koji je poznaju, nagrade se nalaze u stihovima koje godinama zapisuje i u svakom detetu koje je naučila da bude čovek

Skromna, tiha i nenametljiva, a velika u svom radu, svojim pesmama i onome što ostavlja deci – Vesna Ristović iz Kraljeva osvojila je drugo mesto na književnom konkursu „Vino je poezija u čaši“.

Mnogi će je najpre opisati kao učiteljicu koja voli svoje đake, koja neumorno organizuje vannastavne aktivnosti, vodi decu na izlete, uči ih da čitaju srcem, da poštuju prirodu i jedni druge. Ali, iza toga stoji još jedna, jednako važna Vesna – Vesna pesnikinja, žena koja svoje najdublje misli čuva u stihovima i koja je, bez ikakvih udruženja, podrški i „pozicija“, osvojila nagradu samo zahvaljujući onome što najviše vredi – iskrenoj poeziji.

„Sama nosim svoje oblake“

Na konkursu „Vino je poezija u čaši“ u Lazarevcu, osvojila je drugu nagradu za pesmu „Kalemar“, pesmu koja je, kako kaže, nastala iz poštovanja i ljubavi prema jednoj posebnoj osobi iz njenog života:

„Pesma je lična karta jedne od tih osoba: pečat, slava i zanimanje u kom je uživao. A onda, kao i sve kod nas što se obezvredi, i kalemarski posao više nije bio dovoljan za život. I onda odeš u svet… Kroz svoje pesme čuvam neke stvari od prašine.“

Konkurs je, dodaje, imao posebnu lepotu – pesme su, kao nekada, učesnici slali poštom pod šifrom, bez imena i preporuka, bez „prednosti“ i uticaja.

„Ne pripadam nijednom udruženju pesnika, sama nosim svoje oblake i znam da je pesma iskreno i pravedno nagrađena. To se zove lepota pisanja.“

Vesna skromno ističe da nagrada ne bi bila njena da nije ljudi koji je bezuslovno podržavaju:

„Da nije ljudi koji me nesebično podržavaju, ne bih dobila ovu nagradu.“

A potom, sasvim blago, ali istinito, dodaje ono što mnogi umetnici osećaju:

„To što u svom gradu nisam mnogo prepoznata u svojoj umetnosti mi i odgovara, s obzirom na okolnosti u kojima živimo.“

Učiteljica koja uči decu da budu ljudi

U Osnovnoj školi „Vuk Karadžić“ u Ribnici, Vesna je više od učiteljice – ona je oslonac, vetar u leđa i uzor. Organizuje sa đacima humanitarne akcije, priredbe, radionice, vodi ih u prirodu i stalno ih podseća da dobrota nije predmet u školi, ali jeste škola za ceo život.

Njeni učenici vole da kažu da je „njihova učiteljica uvek nasmejana“, a njihovi roditelji da su „deca uz Vesnu porasla u bolje ljude“.

Zato ova nagrada, iako književna, mnogo znači i školi, i deci, jer pesnik i učitelj jesu dva zvanja, ali kod Vesne postaju jedno: ona uči rečima, ali vaspitava – primerom.

M. M. D.