Više od 50.000 nepokretnosti u vlasništvu države i dalje nema potpuno usklađen pravni status u katastru nepokretnosti. Reč je o objektima i parcelama koje su formalno državne, ali nisu pravilno evidentirane u skladu sa Zakonom o javnoj svojini, što otvara pitanje efikasnog upravljanja javnom imovinom.
Prema dostupnim podacima, oko 16.000 objekata i dalje je upisano kao društvena svojina – oblik vlasništva koji u pravnom sistemu Srbije više ne postoji. Istovremeno, za dodatnih oko 30.000 nepokretnosti potrebno je proveriti ispunjenost uslova za upis javne svojine, s obzirom na to da su rokovi za usklađivanje, koji su se odnosili na lokalne samouprave i javna preduzeća, istekli još 2021. godine.
Šta zapravo znači nerešen status?
Neusklađenost u katastru ne predstavlja samo administrativni problem. Ona ima direktne finansijske i razvojne posledice:
- imovina se ne može efikasno prodavati ili davati u zakup,
- otežano je pokretanje investicionih projekata,
- naplata poreza i drugih prihoda je neizvesna,
- lokalne samouprave preuzimaju rizike bez jasne imovinske osnove.
Državno zemljište predstavlja jedan od ključnih razvojnih resursa. U javnoj svojini evidentirano je oko 1,95 miliona katastarskih parcela, ukupne površine veće od 15,6 milijardi kvadratnih metara. Struktura zemljišta razlikuje se po regionima – u Beogradu preovlađuje građevinsko zemljište, u Vojvodini poljoprivredno, dok u Šumadiji, Zapadnoj, Južnoj i Istočnoj Srbiji dominira šumsko.
Posebno je zanimljiv fond od preko 5.000 parcela građevinskog zemljišta u susvojini, ukupne površine oko 51,5 miliona kvadratnih metara. Takve parcele često su administrativno komplikovane za upravljanje, ali istovremeno predstavljaju potencijal za investicije – ukoliko se pravni status precizno definiše.
Konvalidacija – tehničko rešenje ili sistemska reforma?
Jedan od predloženih mehanizama za usklađivanje podataka jeste tzv. konvalidacija – postupak kojim se omogućava upis prava svojine na osnovu starijih isprava koje su do sada imale formalne nedostatke.
Izmenama Zakona o državnom premeru i katastru uvedena je ciljana konvalidacija, koja građanima i privredi omogućava da putem posebnog portala podnesu dokumentaciju za proveru mogućnosti upisa. Do sada je podneto oko 4.400 prijava, a rok za podnošenje zahteva nije ograničen.
Međutim, ostaje otvoreno pitanje da li parcijalne intervencije mogu rešiti problem koji je suštinski sistemski – neujednačenu evidenciju, zastarele upise i dugogodišnje odlaganje popisa državne imovine.
Sledeći korak – popis i odluka
Zaključak analize jeste da je prvi korak pravno usklađivanje postojećih upisa sa kategorijama prepoznatim u Zakonu o javnoj svojini. Nakon toga, država bi trebalo da napravi sveobuhvatan popis i jasno odredi:
- šta ostaje u javnoj svojini,
- šta se daje u zakup,
- šta se prodaje,
- i pod kojim uslovima.
U pitanju je imovina čija se ukupna vrednost meri stotinama miliona, pa i milijardama evra. Zbog toga rešavanje njenog pravnog statusa nije samo tehničko pitanje, već strateško razvojno pitanje.
Jer dok se u katastru vodi kao „društvena“, a u praksi koristi kao „državna“, javna imovina ostaje između dva sistema – bez pune pravne sigurnosti i bez punog ekonomskog potencijala.
