Na svom porodičnom imanju od dva hektara u Miločaju, familija Novaković uspešno uzgaja kajsiju, šljivu, dunju i breskvu
Mada jednim svojim delom prati obalu Zapadne Morave, selo Miločaj svojim brdskim atarima, oslonjenim na padine nevelike planine Kotlenik, zadovoljava zahtevne uslove za uzgoj voća. Ipak, u ovom kraju, uprkos adekvatnoj nadmorskoj visini i povoljnoj ruži vetrova, voćarstvo nije previše zastupljeno.
Tragom onih poljoprivrednika koji su imali hrabrosti da se upuste u uzgoj voća na uštrb već oprobanog stočarstva, dolazimo u domaćinstvo mnogobrojne i vredne porodice Novaković koja, na svom porodičnom imanju u Miločaju, na dva hektara, uspešno uzgaja kajsiju, šljivu, dunju i breskvu.
Razgovor vodimo sa Ivicom Novakovićem, koji se pre 12 godina odlučio da porodično gazdinstvo obogati novim zasadom šljive i time obezbedi dodatni izvor prihoda. Pored članova svoje porodice, Ivica uvek može da se osloni i na nesebičnu pomoć šire porodične zajednice, pa se u poslovima oko voćnjaka često zateknu roditelji, ali i porodica Ivičinog brata.
– U jesen 2011. godine odlučio sam se da posadim jedan hektar šljive sorte čačanska lepotica. Na porodičnom imanju je uvek bilo dosta različitih voćnjih vrsta, ali se intenzivnim voćarstvom, na ovaj način, ranije nismo bavili.
On se priseća kako je, sa željom da u taj posao uđe što ozbiljnije, šest godina kasnije, odlučio da poveća površinu zasada voća.
– Tada izbor pada na kajsiju, a sa ove vremenske distance, malo i žalim što sam posao započinjao uzgojom šljive. Vremenom sam smanjivao površine pod šljivom u korist kajsije, a pre dve godine, već formiranim voćnjacima dodao sam i dva nova; 30 ari breskve, sorte red heven, i 20 ari leskovačke dunje.
Posle nekoliko korekcija u voćnjacima, Novakovići sada imaju 80 ari kajsije, 70 ari šljive i već pomenutih pola hektara pod dunjom i breskvom.
Novakovići se sada ozbiljno nose mišlju da šljivu u potpunosti uklone i zamene kajsijom smatrajući je finansijski isplativijom kulturom:
– Ove godine će šljiva sigurno ostati u eksploataciji, ali ozbiljno razmišljamo da nakon berbe pristupimo njenom krčenju. Prošle godine je cena šljive bila između 20 i 25 dinara, dok smo kajsiju bez problema prodavali po ceni od sto dinara.
Ovde se završava svaka dilema naših domaćina kada je u pitanju izbor voćnih vrsta, a o dodatnim razlozima zbog kojih će kajsija zauzeti najznačajnije mesto na njegovom imanju, Ivica nam dalje pojašnjava:
– Uspeli smo da pronađemo sortu koja je u velikoj meri kompatibilna sa našim zemljištem i podnebljem, što je sigurno i razlog što su naše voćnjake uglavnom zaobilazile brojne bolesti kojima je kajsija sklona,. U pitanju je sorta novosadska 4 (NS 4), čija je sadnica uzgajana na takav način, da buduće stablo održava zdravijim i izdržljivijim. Radi se o specifičnoj metodi dvostrukog kalemljenja, pri kojoj se na podlogu dženarike prvo kalemi šljiva stenlej, a godinu dana kasnije i željena sorta kajsije. Takvim odabirom sadnog materijala, ali i redovnom primenom agro- tehničkih sredstava, mi danas imamo zdrav i izdašan voćnjak.
Miločaj je na dvadesetak kilometara od čačanskog Instituta za voćarstvo, ali se Ivica odlučio da sve do sada posađene sadnice kupi u kruševačkim rasadnicima, koji su adekvatnim sertifikatima takođe garantovali kvalitet, ali su im cene, prema rečima našeg sagovornika, bile daleko povoljnije.
Novakovići uspevaju većinu poslova da obave koristeći se radnom snagom članova svoje porodice, a troškove angažovanja radnika imaju jedino tokom u danima berbe.
Tokom dugogodišnjeg bavljenja stočarstvom i ratarstvom nabavili su dosta ratarskih mašina koje su bile od koristi i pri ulasku u novi posao, ali su za potrebe obrade voćnjaka bila neophodna dodatna ulaganja u opremu. Tako su vremenom dokupljene traktorska freza, tarup, voćarska tanjirača i voćarska pipalica, a domaćinstvu nedostaje jedino još atomizer specijalizovan za voćarske kulture.
Naši domaćini naglašavaju da je na njihovom gazdinstvu rešen i problem vodosnabdevanja bez kojeg u ovaj posao ne treba ulaziti, jer je u ranoj fazi razvoja biljke zalivanje neophodno, a u kasnijoj poželjno.
portal Krug
I konačno, pitanje prodaje proizvoda, u slučaju našeg sagovornika, nije rešeno saradnjom sa hladnjačama i sistemima sigurnog otkupa. Ivica je kajsije i šljive, do sada, prodavao isključivo na kraljevačkoj pijaci i u kućnoj prodaji putem oglasa i preporuka. Ovakav metod nešto komplikuje postupak prodaje, ali i pruža mogućnosti ostvarivanja bolje cene.
Uverivši se u odlučnost ovoh vrednih i preduzimljivih ljudi, verujemo da će istrajati u postupku zamene postojećih voćnih sorti kajsijom, a ne treba sumnjati da će se u nekom budućem periodu, njihovi posedi pod voćem i uvećati.
Aleksandar Raković
