Kad je nešto otrovno, otrovno je za sve: pitanje je samo ko će prvi da se prevari i popije otrov; idealno bi bilo da nešto ovaj put naučimo: nasilje nije okej, prijavi ga svaki put kad možeš, policiji, a ako ona ne reaguje, alarmiraj građanstvo, ne budi toksičan, a ako nisi siguran kako – naučićeš
Prošlo je dovoljno dana od incidenta u Kraljevu kada je iz grupe trojice maloletnika jedan od njih pesnicom oborio svog vršnjaka na zemlju. Kada kažem da je prošlo dovoljno dana, mislim na one dane tokom kojih smo ogorčeno delili snimak tog događaja uz komentare osude, pretnje, vaspitnih mera za nasilnike i reči podrške i empatije za napadnutog momka.
Policijska uprava Kraljevo ubrzo je identifikovala i pronašla trojicu momaka za koje se sumnja da su učestvovali u ovom „junačkom“ podvigu. U saopštenju je navedeno i da „ovaj događaj nije bio prijavljen policiji, ali da je ona po objavljivanju snimka na društvenim mrežama pokrenula istragu i vrlo brzo identifikovala maloletnike“.
Možemo da zaključimo sledeće: ljudi više veruju u moć društvenih mreža nego u adekvatnu reakciju nadležnih institucija, kao i to da će se pre reagovati ako nešto eksplodira na internetu. Drugi zaključak je da postoji razlog zašto ovaj događaj, sa ili bez snimka, nije prijavljen policiji. Šta je u pitanju?
Pre odgovora na ovo pitanje, neophodno je osvrnuti se na još jedan momenat. Pre saopštenja policije, na mrežama je optužen pogrešan mladić, a onda i njegov otac inspektor koji sve to, naravno, navodno hoće da zataška. U panici i očaju lako smo napravili još žrtava. Moć društvenih platformi pokazuje se kao mač sa dve oštrice.
Vraćamo se pitanju – Zašto ovaj događaj nije prijavljen policiji?
Da li zato što još uvek ne prepoznajemo vršnjačko nasilje ili i kada ga prepoznamo to smatramo ne tako velikim problemom i nečim što je normalno i neizbežno tokom „čeličenja“ u tinejdžerskim godinama? Da li je posebna sramota prijaviti nasilje ako si dečak? Ispašćeš kukavica?
Vršnjačko nasilje je „svako ponašanje koje ispunjava nekoliko elemenata: to je čin koji ima za cilj da se nekome nanese šteta, ponavlja se tokom nekog vremenskog perioda i odnos snaga između počinioca nasilja i žrtve je neravnopravan (žrtva je slabija) i to je glavna karakteristika nasilja“, navodi specijalna pedagoškinja Educentra Ljiljana Marković.
Da vidimo – šteta je tu, možda se ne ponovi istom momku, ali mi ne znamo da li će nekom drugom i da li su počinioci već iskusni nasilnici i treće, da, definitivno je žrtva bila slabija, ipak je bilo tri „momčine“ na jednog. U pozadini tek molećivi vapaj neke žene da ga ne tuku. O, i te kako je bio slabiji. Nesumnjivo je reč o vršnjačkom nasilju.
Kada posmatramo šta se desilo, ne smemo da zaboravimo pojavu zvanu „toxic masculinity“ iliti na srpskom – toksična muškost. Njujork tajms daje zanimljivu defniciju – toksična muškost podrazumeva niz ponašanja i verovanja koja uključuju potiskivanje emocija, sklonost pravljenju problema, negovanje izgleda opasnog tipa i nasilje kao pokazatelj moći. Uz to često idu mizoginija i homofobija. Suštinski, prihvata se tradicionalna muška rodna uloga sa svim onim lošim stvarima. Lošim i za momke i za sve druge. Naravno, nisu svi muškarci sami po sebi toksični.
Ne moram da vam objašnjavam kako je i u kojoj meri ova pojava prisutna u našem incidentu. Probaću, sa druge strane, sa svoje muške strane, da vam ipak objasnim nešto drugo.
Mnogo je lepše kad nisi toksičan muškarac. Kad ti nije frka da nekome kažeš da ga voliš – porodici, prijateljima, devojci, momku, kome god. Mnogo je lepše biti pristojan i nežan nego da te ljudi izbegavaju jer tripuješ da si opasan baja i da ćeš nekog da izrešetaš kad ti dune. Niko se ne loži na nasilnike. Nemojte da vas ovi novi filmovi zavaraju. To je biznis.
Pobeći iz okova toksične muškosti znači doći u svet razumevanja, sluha i rešenja za probleme koje bi ti morao da držiš u sebi jer, pobogu, kome takav šmeker da traži pomoć?!
Na kraju, kad je nešto otrovno, otrovno je za sve. Pitanje je samo ko će prvi da se prevari i popije otrov.
Idealno bi bilo da zapravo nešto ovaj put naučimo. Nasilje nije okej. Prijavi nasilje svaki put kad možeš. Prijavi ga policiji. Ako policija ne reaguje, alarmiraj građanstvo. Ne budi toksičan muškarac. Budi kul muškarac. Ako nisi siguran kako, naučićeš. U redu je priznati grešku i izviniti se. To je učinio i otac nasilnika. Daj da od otrova napravimo lek.
Lazar Simić
Tekst je izvorno objavljen na stranici #MLADI
Ja sam pratila slucaj iako nisam u zemlji i veoma me zanima zasto do danas nisu objavljena imena roditelja dece koja su maltretirala decaka ?? Smatram da je to vazno !! Javnost treba da zna ko su ljudi i na sta im lice deca.
Sledece je da skola snosi deo odgovornosti jer deca nasilnicko ponasanje ispoljavaju u skoli. Kad nastavnici to vide duzni su da ukazu to roditeljima tj da nekad i savetima i upozorenjima uticu na decu.
Kad je poljoprivredna skola imala neki cas o problemima vrsnjackog nasilja ? Zvali psihologe da odrze predavanje deci tj momcima, tinejdzerima ??
AUtor se pita kako to da ljudi NEmaju poverenje u policiju ???!!!! Posle svega na sta lici policija u Srbiji za mene je cudno da neko postavlja uopste ovakvo pitanje !! Policija stalno ponavlja da NIJE bilo prijave ?? Da li je za nasilje na ulici o cemu postoji video snimak potrebna njima prijava ?? !! Ma sram da bude tu i takvu policiju !!
Samohrani otac treba da tuzi porodice koje su mu tukle dete !! i da dobije odstetu na sudu a to izvinjenje..nista !!
Kakvo izvinjenje dete ima traume od nasilnika. Odsteta i opomena roditeljima i da javnost zna ko su i sta su..
Mene cudi da socijalno zaposljava oca nasilnika ..To je nekom socijalni radnik. Beeedno !!
Ako drustvo u Srbiji ne preduzme najstrozije mere zastite dece od ovakvih skandaloznih incidenata, bice i dalje napada i maltretiranja neduzne dece. Kakva sramota za Kraljevo. Ovo se desilo na ulici..po danu !!
I naravno hvala Bogu da postoje socijalne mreze da ljudi mogu da se pozale ili da traze neki savet. A autor teksta gore se iscudjava..Svasta !! Autor teksta nema dete ??
Vidis Lazare ima i dece koja iz straha od osvete ćute, ima i dece koja neće da sekiraju roditelje, ima i zbunjene dece kakav je Slavko. On izmedju štale, njive i škole, nije imao priliku da se upozna sa tim opasnostima koje ga vrebaju u sredini koja mu je strana. Dobro si, po nekom mom vidjenju, definisao današnje decake, devojciama se nisi bavio, i one su cesti vršnjački nasilnici i žrtve ženskg vršnjačkog nasilnistva. A šta misliš, zašto otac decaka koji je izvrsio nasilje nije prijavio sam svoje dete. Ma koliko pokusavao da to tako predstavi, to nije istina da je on dobrovoljno odveo dete, ne nije ga samo odvezla policijska marica, odvegao je po pozivu policije, u skolu nakon poziva direktorke skole. Primećujem da se otac povredjenog mališana ne pominje, njegova reakcija, njegova osećanja…! on nema društvene mreze, bavi se decom jer je samohrano otac koji je pod strogim okom Centra za socijalni rad u kome radi i otac izbrsioca fizickog nasilja. Drugi je to ucinio verbalno, a trći, treći je voajerski saucestvovao i pustio klip da kruži. Neko ga je i objavio, tek tada se pokrenula javnost, pa skola, pa policija, pa oglasio roditelj. Sve posle pet dana od incindenta