Mlekari već godinama opominju da je otkupna cena mleka niska, isplata subvencija neredovna i selektivna, ali i da krizi umnogome doprinosi i dugogodišnja niska otkupna cena žive vage tovljene junadi
U prehrambenim prodavnicama poslednjih dana sve su prazniji rafovi sa pasterizovanim i dugotrajnim mlekom. To nije slučaj u sa mlečnim proizvodima. Zašto je tako? U saopštenju Grupacije trgovaca prehrambenim proizvodima na veliko i malo Privredne komore Srbij (PKS)e, ovu situaciju objašnjavaju time da je tražnja za osnovnim životnim namirnica koje su pod Uredbom Vlade Srbije u protekla tri meseca za 20 odsto veća u odnosu na isti period prošle godine. Oni tvrde i da je “na rafovima trgovina više od 85 odsto proizvoda stvorenih u Srbiji, što stvara dodatnu stabilnost i sigurnost u snabdevanju”.
Najnovija vest
Vlada Srbije je upravo na sednici izmenila Uredbu kojom je propisala novu maksimalnu maloprodajnu cenu mleka. UHT mleko sa 2,8 posto mlečne masti od danas će koštati 128,99 dinara. Prethodno je litar bio ograničen na 119,99 dinara.
Uredbom je uvedena i zabrana izvoza svežeg mleka i pojedinih mlečnih proizvoda do 30. septembra.
Prema rečima Nenada Budimovića, sekretara Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda PKS, smanjena proizvodnja, a povećana tražnja za pasterizovanim i dugotrajnim mlekom neki su od razloga što su poslednjih dana pojedini trgovinski rafovi sa tim proizvodom gotovo prazni, On, ipak, ocenjuje da još uvek nema nestašice mleka u pravom smislu.
U trgovinskim lancima kažu da u Srbiji ni u najtežim pandemijskim danima, kada su se mnoge evropske zemlje suočavale sa nestašicama različitih namirnica, nije bilo problema u snabdevanju tržišta.
Neosporno je, međutim, da je sektor mlečnog govedarstva više decenija u teškoj poziciji. Zvanični podaci govore da je u poslednjih deset godina broj mlečnih grla smanjen za 55.000 i da opstaju samo najuporniji.
Sve je više onih koji smatraju da bez maksimalnog uključivanja države i urgentnih mera za mlečno govedarstvo, nestašica mleka neće moći da bude prevaziđena. Urgentne mere podrazumevaju dupliranje subvencije za mlečno govedarstvo kroz premije za mleko i kroz subvencije po mlečnom grlu.
Mlekari već godinama opominju da je otkupna cena mleka niska, isplata subvencija neredovna i selektivna, ali i da krizi umnogome doprinosi i dugogodišnja niska otkupna cena žive vage tovljene junadi, zbog čega se junad za tov sve češće uvoze iz Rumunije.
Proizvođači u sektoru mlečnog govedarstva su saglasni u oceni da se dalji pad u proizvodnji mleka može zaustaviti samo sistemskim rešenjima, pa je Savez proizvođača agroprivrede Srbije (SPAS) državnim institucijama uputio zahtev za hitan sastanak i razgovor na temu pomoći države stočarima.
Predsednik Upravnog odbora SPAS-a Zoran Milićević ističe da su njihovi zahtevi da se uzgajivačima svinja, goveda i ovaca obezbedi pomoć u žitaricama za ishranu stoke, zatim formiranje radne grupe koja će održavati sastanke u vladi, Ministarstvu poljoprivrede, Ministarstvu za selo i skupštinskom Odboru za poljoprivredu o aktuelnim pitanjima agrara.
Treći zahtev je da vlada uvede prelevmane na uvoz žive stoke (osim priplodnih grla), mesa, mesnih prerađevina, mleka i mlečnih proizvoda.
Traži se takođe redovna isplata subvencija i podsticaja i da se ta davanja izjednače za velike i male proizvođače. Peti zahtev je da se zbog suše proglasi elementarna nepogoda i ne naplaćuje taksa sa odvodnjavanje.
U pismu je navedeno da je neophodno hitno preduzeti predložene mera, kako ne bi došlo do prinudnog klanja preostalog stočnog fonda.
– Mi nemamo ni dva miliona, od oko 6,5 miliona tovljenika svinja za naše potrebe. Takođe, imamo svega oko 100.000 grla goveda od neophodnih milion komada – opominje Predsednik Upravnog odbora SPAS-a Zoran Milićević.
Do skoro – samo šala sa društvenih mreža, kako treba pod hitno u zoološki vrt odneti dva teleta da deca zapamte da su se u Srbiji nekada uzgajale krave, prestaje da bude smešna.
