U Kraljevu je otvoren Venera Art Studio – galerija unikatnih, ručno rađenih predmeta od gline i porcelana od kojih svaki ima svoju priču i predstavlja ostvarenje jednog sna iz detinjstva
Kažu da biti umetnik znači – verovati u život. Zbog svoje odluke da pre pret godina na svom dotadašnjem „sigurnom poslu“ da otkaz i otisne se u nešto što će je ispunjavati, Kraljevčanka Ivana Šćepović, potpuno se uklopila u tu životnu devizu. Znala je da joj je promena neophodna, a u svet gline i keramike otisnula se, kaže, gotovo slučajno: na internetu je pronašla oglas za školu keramike i – otisnula se u sebi, do tada, nepoznat svet. U Beogradu je bila na tromesečnoj obuci na kojoj je dobila osnove ovog zanata:
– Naučili su me kako da „centriram“ glinu, šta sve od nje može da se radi, a od gline, zapravo, može da se napravi sve!
Pogledajte VIDEO reportažu:
Ivana je potom, nabavila osnovnu opremu i sama krenula da ekperimentiše, da istražuje, da čita literaturu, uglavnom na engleskom jeziku, jer na srpskom jeziku takve literature gotovo da i nema. U svet grnčarije je, otkriva Ivana u razgovoru za portal Krug, volela da zaviruje još kao devojčica u Prokuplju u kojem je tada živela:
– Na ulazu u grad bilo je puno tih grnčarskih radnji, a mene su ti proizvodi oduvek privlačili. Odlazila sam kao mala da gledam kako na točku oblikuju razne ćupove i posude.
Ivana je sada vlasnica Venera Art Studija – prodajne galerije unikatnih, ručno rađenih predmeta od gline i porcelana. Na mestu na kome se galerija, na kraljevačkoj adresi Omladinska 42 do 44, nalazi, nekada je bila prodavnica „Venera“.
– Majke su nas nekada slale da kupujemo konce, igle i vunicu u „Veneri“, a meni je ostalo u glavi to ime koje se savršeno uklapilo u neku moju glavnu motivaciju. Onda kada sam odlučila da se ovaj studio zove „Venera Art“, ja sam napravila i svoju Veneru, kao neki svoj zaštitni znak – pojašnjava nam Ivana dok pozira ispred rada na koji je ponosna.
Na sinoćnjem svečanom otvaranju, Ivana je pozdravila goste rečima „Dobrodošli u moj glineni svet“, a onda je pokušala da dočara kako je njen glineni svet nastajao i sa koliko uživanja se svom umetničkom radu posvetila. Kako je objasnila, posle početničkih nastojanja da savlada glinu, da ovlada tehnikama kako bi je stavla „pod svoju kontrolu“, shvatila je, kaže, da se glina ponaša kao neki poluživi organizam i da ima „neku sopstvenu volju“.
– Glina bi me nekada nagradila, a nekada bi mi malo i kaznila. U trenutku kada sam shvatila da glina i ja radimo zajedno, počela je neka vrsta magije. Ta magija je pokušaj da iskažem sebe i ono što me u određenom trenutku motiviše. Tako su nastali neki moji početni radovi inspirisani prirodom: noćno nebo, svemir… – otkriva Ivana.
Ivana ističe da njena sadašnja motivacija ide u tri pravca. Prvi je zainteresovanost za čoveka samog, za životna iskustva:
– To je zainteresovanost za način na koji nas životna iskustva menjaju, ostavljaju ožiljke, ali nas na neki način i unapređuju. Ustvari, interesuje me naš odgovor na ta životna iskustva, odgovor našeg tela i naše psihe. Tako su nastale vaze od kojih su tri bile izložena u aprilu ove godine u Parizu u okviru kolektivni izložbe „Hiljadu vaza“. Druga moja motivacija koja se može nadovezati na prethodnu je pojam „velike majke“ kao univerzalne kreatorke i uništiteljke, one koja je istovremeno i moćna, i prekorna, i nesavršena, i briljantna. Treća moja motivacija odnos između muškarca i žene koji počinje kao neka vrcava, igra zavođenja, da bi kasnije prerasla u isprepletanost.
Naša sagovornica podvlači da su joj boje mnogo važne, ali da su na nekim radovima boje veoma oskudne.
– Svakako boje koristim da bih naglasila neku određenu tačku,da dam atmosferu ili raspoloženje. Radovi izloženi u galeriji su „kamenina“, izuzev onih koji su od porcelana. Kamenina se smatra najkvalitetnijim keramikom, iznad je samo porcelan – pojašnjava nam Ivana.
Od nje saznajemo kako, da bi se od jedne loptice gline dobio predmet, ma kako on mali bio, mora da prođe minimum tri nedelje. Za deblje i veće predmete taj posao nekada traje i mnogo, mnogo više.
– Postoji više faza rada i svaka faza je veoma bitna, jer će greška u nekoj fazi rada dovesti do greške u krajnjem proizvodu ili će proizvod biti sasvim upropašćen. Kamenina prolazi kroz dva pečenja: biskvitno i pečenje na visokoj temperaturi. U mom slučaju to je temperatura od 1.230 stepeni. Kada se predmet nalazi u peći spreman za finalno pečenje nikada ne znamo kakav će biti krajnji rezultat. Procese koji se dešavaju u peći zovem alihemijskim procesima, pa zato otvaranje peći stvara veliko uzbuđenje – kaže Ivana Šćepović.
Ona je na otvaranju iskoristila priliku da se zahvali firmi „Gami“ i, kako je rekla, divnoj ekipi dobrih ljudi – vrhunskih majstora koji su stvarni umetnici svog zanata,a ne samo majstori.
Radovi koji su trenutno izloženi u galeriji nastajali su pet godina. Od sutra će imati i formirane cene. Ako u Venera Art Studiju spoznate da je „umetnost način da izgubimo i pronađemo sebe u isto vreme“, možda će to biti znak da ste osetili deo magije koju Ivana oseća dok svoja dela stvara. Umetnost je uvek linija oko naših misli. Birajmo da nam misli budu lepe.
M. M. Dabić
