Kada se 2013. godine odlučio da farmu krmača prasilja zameni farmom muznih krava, Aleksandar Milojević iz Popovića je bio svestan težine i zahtevnosti posla u koji se upušta. Premda prelazak sa jedne grane stočarstva na drugu, može biti neizvestan i rizičan poduhvat, mladog Aleksandra je tada ohrabrivala činjenica da njegovo gazdinstvo nikada nije bilo bez dve ili tri muzne krave, da im je čitav proces proizvodnje mleka poznat i da je trebalo strahovati od značajnog povećanja obima posla kao jedine nepoznanice u tom postupku promene delatnosti.
Poleglo levom obalom Zapadne Morave, selo Popovići se svojim atarima i sokacima uspinje uz padinu Kotlenika. Izuzimajući uzani pojas rečne doline koji je obradiv i vrlo plodan, pejzaž ovog nevelikog kraljevačkog sela je uglavnom prošaran brdovitim i planinskim reljefom.
Udobno udomljeni između rečne doline i pitomih planinskih obronaka, ovi krajevi predstavljaju idealan teren za uzgoj manjih stada krupne i sitne stoke. Takozvano „svaštarenje” u stočarstvu i poljoprivredi je obeležilo život zemljoradnika podkotleničkih sela koji su se sreli sa teško rešivim problemima kada je, kao odgovor zahtevima tržišta, trebalo organizovati velike i savremene farme na sitnim posedima. I tako, vođeni tragovima malih, iscepkanih seoskih gazdinstava, koja krajnjim naporom odnose pobedu u borbi sa izazovima današnjice, našeg sagovornika i njegovu farmu od petnaest dobro negovanih i zdravih muznih krava zatičemo u ovom šumadijskom selu na imanju koje je pedantno uređeno i što je očigledno – vođeno domaćinskom rukom.
Već na samom početku razgovora nametnulo se pitanje o mogućem povratku na svinjarstvo s obzirom na drastičan skok cene živih prasadi u poslednjih godinu dana. Aleksandar se očigledno sa ovim pitanjem sretao i ranije te, bez dvoumljenja, odgovara:
– Nemamo ni najmanju nameru to da činimo. Porast cena može biti samo varka neiskusnom odgajivaču. I dok je cena prasadi uvećana između pedeset i sto procenata, koncentrat je, u odnosu na period kada sam se ja time bavio, poskupeo čak četiri puta. Ovde se, usled vrlo jasne računice, završava svaka dilema.
Ubrzo nam poglede mame i krave koje su slobodno puštene, na ispaši, što je sve ređi prizor danas. Naš sagovornik nam objašnjava da su u pitanju zasušena, steona grla koja su odvojena od muznih krava smeštenih u štalama tokom čitavog dana. Trenutno ih je tri, ali u nekim periodima godine ih može biti sedam ili osam.
Dve prostrane štale, veliki trem za balirano seno, salaš za kukuruz u klipu, prostor za silažni kukuruz uredno prekriven plastičnom, vodootpornom folijom, kao i mnoštvo ratarskih mašina, samo su neki od pokazatelja da je ovo funkcionalno domaćinstvo generacijski građeno i da se o njemu staralo marljivo i predano.
Poznajući ovaj teren, izražavamo bojazan da se, usled usitnjenosti parcela, naš domaćin sreće sa velikim problemima prilikom obrade zemljišta, na šta nam Aleksandar odgovara potvrdno i pojašnjava:
– Imamo 11 hektara obradivog zemljišta u porodičnom vlasništvu i još 20 hektara pod zakupom. Zemlju koju uzimamo pod zakup čini veliki broj parcela što znatno povećava troškove obrade, kao i utrošak vremena i radne snage. Međutim, to su uslovi na koje ne možemo posebno uticati, ovde su imanja tako struktuirana i na to smo računali kada smo odlučili da povećamo obim posla.
Najzastupljenije kulture na ovih tridesetak hektara obradivog zemljišta su razne vrste trava i detelina, zatim kukuruz, a potom i druge vrste žita, najčešće pšenica i ječam. Imajući u vidu da se, izuzev dva hektara koje Milojevići obrađuju u nešto plodnijem priobalju Morave, ostale parcele mahom nalaze po brdovitim terenima čiju je plodnost neophodno održavati učestalim đubrenjem, koristeći se kako stajskim, tako i veštačkim đubrivima, što, razume se, značajno povećava troškove proizvodnje stočne hrane.
Količina mleka koju daje ova farma, varira u toku godine, ali se može računati na prosek od 180 litara dnevno.
– Trenutna cena za litar mleka u otkupu iznosi 55 dinara i ona je aktuelna od pre par meseci. Do tada su nam isplaćivali 48 dinara po litru. Ovoj cifri treba dodati i 15 dinara po litru kojih dobijamo na ime premije, mada od narednog kvartala ovaj iznos premije biće umanjen za trećinu – kaže Aleksandar.
On dodaje da je suvišno i pominjati koliko je to mala cifra u poređenju sa troškovima koje imaju, a pogotovu kada se uzmu u obzir aktuelna poskupljenja.
Starost poljoprivrednih mašina je još jedan od problema koji opterećuje naše domaćine. Dolazeći u goste, kod ovih vrednih ljudi, već na prvom koraku nailazimo na berač za kukuruz parkiran neposredno pokraj porodične kuće. Aleksandar nam skreće pažnju na perfektan spoljašnji izgled ove mašine koja je uredno prefarbana i dobro očuvana. Potom dodaje da njen eksterijer ume da zavara posmatrača s obzirom da se radi o mašini koja je već duboko u petoj deceniji radnog režima. Ovaj podatak dodatno upotpunjuje već formiranu sliku o održivosti poljoprivrednih gazdinstava u centralnoj Srbiji.
Kada je u pitanju angažovanje radne snage, Milojevići ističu da im je ona potrebna jedino prilikom pripreme silažnog kukuruza, a da sve ostale poslove uspevaju da obave sami. Pored Aleksandra koji strpljivo odgovara na bezbroj naših pitanja, u rad na ovom domaćinstvu uključeni su i ostali članovi pirodice, pre svih supruga, otac i majka, ali i troje dece uzrasta od 10 do 14 godina koje je moguće uposliti prilikom obavljanja lakših i manje zahtevnih poslova.
Prilikom pripreme za ovu reportažu bilo je jasno da farma Milojevića nije ni najsavremenija, niti najveća u okruženju. Ono što je našeg sagovornika izdvojilo od drugih stočara je njegov preduzimljiv duh i nepomirljivost sa postojećim stanjem uvek kada ono ne zadovolji njegova očekivanja. Kod pitanja o planovima za budućnost shvatamo da Aleksandarove ambicije ne jenjavaju i njegov odgovor nas pomalo iznenađuje:
– Neko vreme ćemo se sigurno zadržati na postojećem sistemu uzgoja, ali su nam namere da kroz par godina pređemo na takozvani sistem „krava – tele”.
Ovde je reč o jednom specifičnom sistemu uzgoja krava, nesvakidašnjem za kraljevačko podneblje. Naime, krave se nakon dojenja teladi „isušuju“. To znači da se one ne muzu i da se jedini prihod ostvaruje od prodaje teladi.
I sada se mi logično pitamo kako će se nadomestiti gubitak usled izostanka prihoda od prodaje mleka. Aleksandar je ovde još jednom spreman s obzirom da čitav sistem planira već neko vreme i dalje nam pojašnjava:
– Postojeći broj krava je neophodno duplirati, te dodatno ulaganje treba očekivati jedino u toj početnoj fazi. U daljem postupku uzgoja, troškovi se znatno umanjuju izbacivanjem iz upotrebe koncentrata, koji nam je trenutno najveća stavka. Zatim se umanjuju troškovi električne energije kojom se pokreću muzilice i laktofriz za hlađenje mleka. Izostankom muže se i obaveze znatno smanjuju i time, obavljajući značajno manji posao, zadržavamo iste prihode uz mogućnost da se oni i uvećaju u zavisnosti od aktuelne cene teladi. Krave prelaze na kabastu hranu i ispuštaju se na ispašu za koju, uglavnom, imamo uslova.
Ovom temom i završavamo razgovor sa našim vrednim domaćinom, potpuno uvereni da, u slučaju da tržište nametne neke nove uslove poslovanja, Aleksandar Milojević neće sedeti skrštenih ruku.
Aleksandar Raković
