Proteklih dana u javnosti se moglo čuti da je „broj žena žrtava porodičnog nasilja bio najmanji u prethodnoj godini“ i da „imamo drastičan pad ubistava žena kada je u pitanju ubistvo u porodičnim okolnostima“, prema rečima Tatjane Macure, ministarke zadužene za koordinaciju aktivnosti u oblasti rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena, navodi u svom saopštenju Udruženje građanki FemPlatz. Oni konstatuju i da su u javnosti moglo čuti da „pad broja ubijenih žena pokazuje da mere države, koje se odnose na preventivnu zaštitu, kao i kampanje koje podstiču žrtve nasilja i one koji imaju saznanja da se nasilje dešava da nasilje i nasilnika prijave, daju rezultate“.
Kako dalje navode, dostupni podaci MUP-a pokazuju da se u proteklih pet godina broj događaja nasilja u porodici i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja kreće između 27.000 i 29.000. Na primer, u 2020. godini bilo je 27.953, dok je u 2024. godini bilo 27.428 događaja nasilja, što jasno pokazuje da je trend stabilan i da ne možemo da govorimo o smanjenju nasilja. Pored toga, broj krivičnih prijava je konstantno veoma nizak, a u 2024. godini iznosio je 15,7% od ukupno evidentiranih događaja. Ako se ovome doda i podatak da je u 2023. godini skoro 53% učinilaca nasilja u porodici osuđeno na uslovne kazne, evidentno je da se ne može govoriti o sistemskim poboljšanjima prevencije i zaštite žena od nasilja.
Ukazujemo da su tvrdnje ministarke Macure, kako se navodi u saopštenju FemPlatza, neutemeljene i da nisu zasnovane na dokazima, na analizama ili istraživanjima. Iako je tačno da je broj femicida u 2024. godini bio manji u poređenju sa prethodnim godinama, svakako se ne može tvrditi da je to zasluga mera koje preduzima država, s obzirom da država već godinama ne ispunjava ni minimum na koji se sama obavezala, kao što je na primer, uspostavljanje tela za praćenje femicida, koje je planirano Strategijom za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici.
S druge strane, FemPlatz konstatuje da dostupna istraživanja pokazuju da žene nemaju poverenja u institucije – istraživanje Poverenika za zaštitu ravnopravnosti (2023), a kao jedan od četiri najčešća razloga zašto žene žrtve nasilja ne prijavljuju nasilje, navode nepoverenje u institucije (pored straha, sramote, ekonomske zavisnosti od nasilnika). Smanjenje broja femicida tokom jedne godine, u državi koja nije uvela nove mere i koja nema funkcionalne mehanizme ni institucije za borbu protiv rodno zasnovanog nasilja, uz istovremeno nesmanjeni broj događaja nasilja, može imati različite uzroke, ali se o njima ne može govoriti bez ozbiljnog istraživanja, navodi se u ovom saopštenju i dodaje.
„Smatramo da je neprimereno da se žrtve femicida koriste za prikupljanje politićkih poena i dovođenja u zabludu građanki i građana Srbije o „rezultatima mera države na prevenciji nasilja prema ženama“. Takođe, pozivamo sve institucije da postupaju u skladu sa svojim nadležnnostima i da ne stvaraju iluziju napretka bez sistemskih promena.
Ponovo pozivamo institucije da:
• uspostave nezavisan mehanizam za praćenje femicida;
• uspostave jedinstven, centralizovan i transparentan sistem prikupljanja podataka o nasilju prema ženama, uključujući i femicide;
• osiguraju adekvatan zakonodavni i institucionalni okvir za procesuiranje femicida, prepoznaju ga u krivičnim zakonima kao teško ubistvo žene, odrede srazmerne i delotvorne sankcije za učinioce, kao i da dosledno sprovode zakone i politike u ovoj oblasti;
• obezbede delotvornu procenu rizika u prijavljenim slučajevima rodno zasnovanog nasilja prema ženama, efikasnu zaštitu i informisanje žrtava“.
