Posle skoro jedne decenije od ideje u vrnjačkoj biblioteci ubrzano rade na „podizanju“ kuće scenarija u kojoj bi se ova dela čuvala i bila dostupna čitaocima
U okviru programa 37. Festivala filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji, održanog 2013. godine, kako smo mi, a i ostali mediji tada javili, otvorena je kuća scenarija. Na temu šta bi ta institucija trebalo da bude tada je održan i tradicionalni festivalski simpozijum, kojim je predsedavao Ivan Velisavljević, reditelj i filmski kritičar.
– Bila bi to svojevrsna radionica scenarija, gde bi studenti ili drugi koji se ovom oblašću filmske umetnosti bave mogli da dođu i prouče ono što smo sačuvali. Takođe, ovde bi scenaristi nesmetano mogli i da stvaraju – objašnjavao je Boško Ruđinčanin, osnivač ovog festivala i dodao da će se u tom prostoru u objektu gradske biblioteke čuvati oko 400 scenarija na osnovu kojih su snimljeni filmovi ili su priloženi na ranije konkurse za scenarije.
Tadašnji umetnički direktor vrnjačkog festivala Dragoljub Vojnov podsetio je da takve institucije postoje i u zemljama razvijenije kinemtografije, ali rade na komercijalnom principu i uglavnom se bave ,,popravkama”scenarija od stučnih dramaturških timova.
– Ova institucija u početku bi se, ipak, morala osloniti na budžetska sredstva. Tu pre svega mislim na inicijalnu pomoć u novcu od Filmskog centra Srbije koji se sada deli prilično činovnički a ovde bi se ta selekcija obavljala uz najstručnije ocene – rekao je tada Vojnov.
Uistinu, tadasnje otvaranje ove kuće značilo je unošenje jedne police u omanju bibliotečku prostoriju i premeštanje većeg broja scenarija iz kancelarije dugogodišnjeg direktora festivala Milana Nikodijevića, koji ih je čuvao, a ovu ideju, takođe, zdušno podržao. Međutim, vreme je prolazilo i ni makac dalje što se kuće tiče, sve do nedavno, kada se Dejan Lučić, direktor biblioteke odlučio da se na tome ozbiljno poradi.
– Prvo nije bilo zakonskog osnova za osnivanje tog odeljenja, tj. kuće scenarija, pa smo to rešili. Onda smo sačinili projekat koji je nedavno novčano podržao ,,Telekom”, a očekujemo i pomoć resornog ministarstva. Tako smo, za početak, posebnu prostoriju u biblioteci bolje opremili, nabavili opremu i za digitalizaciju scenarija i počeli sa ozbiljnim radom. Dvojica zaposlenih rade na prikupljanju scenarija koji nedostaju i na digitalizacij,i tako da bi svako zainteresovan, ne samo dolaskom u biblioteku mogao da scenarije na sajtu biblioteke čita – kaže Lučić.
Pored direktora Lučića, u ovom poslu je i Srđan Čeperković, zaposlen u vrnjačkoj biblioteci, koji dodaje:
– Svakodnevno pozivamo scenariste, molimo da nam dostave scenarije koji nedostaju, a na osnovu njih su prikazani filmovi na festivalu. Do sada posedujemo više od dve stotine, a i jedan broj scenarija koji nisu realizovani, a bili su priloženi u okviru ranijeg festivalskog konkursa za najbolji scenario. Inače, namera nam je da na neki način prevaziđemo festival i pribavimo scenarije i filmova koji nisu prikazani na festivalu, a bilo je takvih, čak i kultnih. Želimo da imamo i scenarije TV serija, zatim druge festivalske materijale poput plakata, časopisa, žurnala, knjiga…svega što je informativno, a i vredno čuvati.
Što se digitalizacije tiče, trudimo se da scenarija prenosimo autentično, sa patinom, fusnotama, flekicama…kako bi korisnik ima što bolji utisak dok ih čita. Krenuli smo nedavno, a prvi koji smo uradili je film „Ljubavni život Budimira Trajkovića” čiji su scenaristi Predrag Perišić i Milan Jelić, a reditelj Dejan Karaklajić. To je, inače, pobednik prvog festivala, održanog 1977. godine – ističe Čeperković.
Inače, ove godine, polovinom avgusta biće održan 45. Festival filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji.
M. Dugalić
Izvor: „Politika“
