Živ, a “mrtav”: Kako je Milutin iz Sibnice saznao da je „preminuo“…

 Ili: do čega sve može da dovede to kad nadležni organi ne poštuju zakonom propisanu proceduru, pa čovek mora da dokazuje da je živ…

            Pre dvadesetak dana Milutin Petrović iz Sibnice i njegova supruga uobičajeno su provodili dan poslujući po dvorištu kad se pojavio poštar i Milutinovoj supruzi Raduni uručio belu kovertu. Nisu Raduna i Milutin ni obratili pažnju na poštarove reči da je to poziv od javnog beležnika za ostavinski postupak, što i piše na koverti, sve dok žena nije nije, kako kaže Milutin, pomodrela:

            – Pomislio sam da se možda nešto loše desilo nekom iz njene porodice. Još jednom je pročitala poziv i rekla: „Ja sam postala udovica!“ . Ja sam se našalio i rekao da je to baš dobro, jer u prvom momentu nisam ni shvatio o čemu se radi – priča Milutin novinarima na kraljevačkom trgu, jer od tada malo-malo, pa dolazi do grada u pokušaju da uz pomoć advokata reši svoju muku.

            A muka je u tome da je Raduna Petrović iz Sibnice br. 29 od javnog beležnika Miroljuba Stanisavljevića dobila „Poziv na ročište za raspravljanje zaostavštine iza pokojnog Milutina Petrovića iz Sibnice“ uz dodatak da o ročištu obavesti i druge naslednike ako ih ima.

            Od tada Milutin i njegov advokat pokušavaju kod javnog beležnika i u Osnovnom sudu u Kraljevu i da obustave ovaj postupak i da saznaju kako je do njega uopšte došlo, ko ga je inicirao i na osnovu kog papira, da uđu u trag umrlici ili smrtovnici… sve to danima bezuspešno.

            – Bili smo i u policiji, na kraju je advokat napisao krivičnu prijavu protiv nepoznatog lica. Naš cilj je da vidimo ko je izdao umrlicu… ako uopšte postoji, jer je mi nismo videli. I čija je ovo greška. Ja želim da postignem istinu: da sam živ, da mi ne fali ništa i da se ovo nikom više ne desi u ovoj državi, jer ovo je jedan šok! Prvo nisam ni shvatao značaj, mislio sam da je neka šala, a onda sam shvatio da i nije baš za šalu. Osećamo se loše, i ja i porodica, rastrojeni smo, nije prijatno. Ne plašim se za sebe, ja sam bio i mobilisan, šta mene sad može da uplaši, ali imamo sina i ćerku, oni svoje porodice, sve ovo nas je uznemirilo.

            Uporni kolega iz dopisništva RTS-a Nemanja Jakovljević uspeo je da raščivija kako je došlo do toga da se pokrene raspodela zaostavštine iza živog Milutina Petrovića iz Sibnice.

Prema odgovoru Osnovnog suda u Kraljevu, ispostavlja se da je predlog za pokretanje ostavinskog postupka podnela banka „Poštanska štedionica“ „uz dostavljanje ugovora zaključenog sa Milutinom Petrovićem iz Sibnice, čime je dokazan pravni interes za pokretanjem istog. Uz predlog je dostavljeno i rešenje Osnovnog suda u Kragujevcu  da je u određenom sporu odbačena tužba podneta protiv Milutina Petrovića, jer je isti preminuo“.

            Ne znamo na osnovu čega je Osnovni sud u Kragujevcu utvrdio da je Milutin Petrović iz Sibnice preminuo i da li je to ista osoba. Milutin Petrović sa kojim smo razgovarali poriče da je ikad imao ikakvu tužbu od navedene banke.

Prema onome što smo mogli da saznamo, u dokumentaciji se ne nalazi izvod iz matične knjige umrlih. Osnovni sud prebacuje loptu u dvorište javnog beležnika.

„Prilikom sprovođenja postupka javni beležnik je u skladu sa Zakonom o parničnom postupku ovlašćen da pribavlja potrebne podatke i isprave od nadležnih organa, pa i matičnih službi, što je trebalo učiniti i u konkretnom slučaju“, navodi se u odgovoru Osnovnog suda RTS-u.

            Javni beležnik Miroljub Stanisavljević, pak, loptu prebacuje u dvorište Osnovnog suda u Kragujevcu: „Dobio sam spise predmeta u kome nije bilo izvoda iz Knjige umrlih, već ranije rešenje Osnovnog suda u Kragujevcu iz 2019. godine, kojim je tužba banke odbačena kao nedozvoljena zbog konstatacije da je tuženi preminuo. Kao javni beležnik ostavinske postupke sprovodim po rešenju suda, nakon što sud utvrdi da je nastupila smrt ostavioca“ – navodi se u odgovoru RTS-u.

            Javni beležnik je predmet vratio Osnovnom sudu u Kraljevu, koji će, kako je navedeno u dopisu ovog suda, odbaciti predlog banke za pokretanje ostavinskog postupka.

             Potrajaće još neko vreme dok Milutin Petrović dobije papire koji će faktički anulirati čitavu ovu pravničku i proceduralnu aljkavost. Valjda će nadležni organi dovesti priču do kraja i utvrditi ko je počinio inicijalnu grešku. Mi ćemo se zaustaviti na ovome, jer suština ove priče jeste da pokaže dokle može dovesti nepoštovanje zakonom propisane procedure.

            Iz radoznalosti smo na internetu potražili slične primere i ispostavlja se da ovakvi slučajevi uopšte nisu tako retki: pre nekoliko dana porodica u Sremskoj Kamenici sahranila je svog rođaka Sašu Stankova, sa kojim nije bila u redovnom kontaktu i koji je „preminuo“ u bolnici, a čovek je posle nekoliko dana viđen u Novom Sadu živ i zdrav.  Kad je Branislav Bojić iz Krupnja 2018. godine počeo da prikuplja dokumenta za odlazak u penziju, otkrio je da je već 25 godina mrtav! Iste godine Đorđe Milošević je mesecima dokazivao da je živ pošto su ga u Kliničkom centru Vojvodine proglasili mrtvim… Izgleda da bi naravoučenije moglo da bude da bi s vremena na vreme trebalo da proveravamo da li smo papirološki i dalje među živima.

Radmila Vesković