Koncert barda panonske šansone organizovao je Kulturni centar „Ribnica“, a publika je uživala u nezaboravnim pesmama
Kralj tamburaške muzike Zvonko Bogdan nastupio je sinoć sa tamburaškim orkestrom na Trgu srpskih ratnika u Kraljevu.
Koncert barda panonske šansone organizovao je Kulturni centar „Ribnica“, a publika je uživala u nezaboravnim pesmama „Ej, salaši na severu Bačke”, „Fijaker stari”, „U tem Somboru”…
Svoju prvu autorsku pesmu „Svake noći tebi pevam“ snimioje krajem 1968, kada je imao 26 godina (rođen je 5. januara 1942. godine) i od tada – njegova muzička karijera išla je samo uzlaznom putanjom. Iza njega je 55 godina duga muzička karijera. Zvonko Bogdan peva originalne i tradicionalne pesme i često ističe kako su mu najdraže one koje je posvetio svom rodnom kraju.
Pogledajte VIDEO reportažu:
Tri godine nakon svog zvaničnog muzičkog početka (pre toga pevao je u beogradskim kafanama kako bi se izdržavao tokom studija) snimo je autorsku pesmu „Ej salaši na severu Bačke“, koju je sam i komponovao. Godinama kasnije ispričao je da ju je napisao u autobusu. Tada siromašan mladić sećao se svog detinjstva, salaša i dogodila mu se i danas jedna od njegovih najpopularnijih pesama. Kako je ta pesma kod publike bila odlično primljena, nastavio je da piše tekstove, komponuje i peva.
Publika u Kraljevu sinoć je horski sa Zvonkom Bogdanom pevala i pesme „Govori se da me varaš“, „Kraj jezera jedna kuća mala“, „Već odavno spremam svog mrkova“, „ „Ne vredi plakati“. Izveo je i pesmu „Sejdefu majka buđaše“ posvetivši je pokojnoj pevačici Kseniji Cicvarić, pevao „A ti se nećeš vratiti“ koju su zajednički napisali Momčilo Bajagić Bajaga i Saša Lošić Loša, otpevao i „Ko te ima taj te nema“ čiji je autor Bane Krstić iz „Garavog sokaka“.
– Aplauzi su za vas. Zovite me ponovo, ali ne čekajte dugo, da ne bih morao sa štapom da dođem – šeretski je, na kraju koncerta, poručio publici Zvonko Bogdan.
Publika je želela i tražila još, dobacujući pevaču i tamburašima i „Živeo sto godina“. Osmesi na licima ljudima i dugi aplauzi govorili su sinoć, zaista, mnogo više od reči.
