8. novembar 2016.
Obrazovanje košta, ali više će koštati ako sutra ne budemo imali koga da obrazujemo, jer cena često nije izražena u novcu, ljudi su najveće bogatstvo
Sistem celoživotnog, fleksibilnog obrazovanja, zajedno sa Bolonjskim procesom i izgrađenim institucijama, preduslov je za opstanak i izlazak iz krize. Ne verujem da je drugi put za izlazak iz krize moguć, čak i pod uslovom da prodamo sve što imamo! – poručio je Pero Lučin, rektor Sveučilišta u Rijeci (Hrvatska) na ovogodišnjem Regionalnom Bolonja forumu, koji je u Ulcinju, pod nazivom “Obrazovanje i politika – suprotstavljene strane na Balkanu”, organizovala Visoka škola za turizam i menadžment iz Konjica (BiH). https://www.youtube.com/watch?v=-VtPjw_9pbk
Država, dodao je nikada neće izaći iz krize, dok se rešavanju problema krize (sa svih aspekata) ne pristupi opsežnim i masovnim ulaganjem u obrazovanje onih koji rade u javnim službama, onih koji čekaju ili traže priliku za posao, očekuju da se dogode investicije i otvore nova radna mesta. https://www.youtube.com/watch?v=MAn_ijtlDLg
Politika i obrazovanje su dve suprotstavljene strane, ali zašto je to tako, pitanje je na koje su odgovor proteklog vikenda želeli da pronađu učesnici ovog forumaa, koji je na jednom mestu okupio je predstavnike iz raznih oblasti zemalja koje su nastale iz bivše zajedničke jugoslovenske države. Više ili manje, sve zemlje iz kojih dolaze učesnici Bolonja foruma suočavaju se sa, čini se, nepremostivim jazom između obrazovanja i potreba tržišta rada, kako u pogledu kadra koji dolazi iz srednje škole, tako i studenata. Poslodavci iskazuju nezadovoljstvo kadrovima i obrazovanjem i obrnuto, a u pravu su, ocenjeno je na skupu, i jedni i drugi. Dodatnu konfuziju stvorila je i deceniju duga primena Bolonjskog procesa u visokom obrazovanju, jer ona sama po sebi – nije dala očekivane rezultate. https://www.youtube.com/watch?v=lSZof-8kluY
– Istina je da trusni Balkan ne ume najbolje da odgovori na izazove 21. veka. Sistem visokog obrazovanja je u ozbiljnoj krizi na prostoru bivše Jugoslavije. Neulaganja u nauku, skromna izdvajanja za visoko obrazovanje, usmeravanja na evropske fondove, sve su to zajednički imenitelji problema u našem regionu. Prisutna su očekivanja da će neko drugi nešto da da, jer mi za obrazovanje i nauku nemamo novac, rekla je, između ostalog Marijana Šećibović, dekan Visoke škole za turizam i menadžment iz Konjica, u govoru kojim je, ispred organizatora, pozdravila učesnike Regionalnog Bolonja foruma “Politika i obrazovanje – suprotstavljene strane na Balkanu“.
Prema oceni rektora Univerziteta u Rijeci prof. dr Pere Lučina, Bolonjski proces doneo je mobilnost i otvorenost koju su dobro osmislili visokokvalifikovani evropski stručnjaci, ali se ispostavilo da on nije lako sprovodiv u na našim prostorima.
– Politika i političari ne shvataju da su najvažniji ljudi u svetu oni koji rade na formatiranju ljudskog mozga, od vrtića do univerziteta. To su nastavnici i profesori, rekao je Lučin. Politika njih stavlja po strani, a štetne rezultati takve politike su neobrazovane generacije, nestručni kadrovi i društvo bez perspektive – smatra Lučin..
Na forumu je ocenjeno da su Nemci razumeli ove tendencije još pre deset godina, jer su se, nakon što su uvideli da imaju dovoljno kvalifikovanog osoblja za sprovođenje neophodnih reformi u obrazovanju koje će smanjiti nesporazume između političara i struke, odlučili da u obuku i proizvodnji odgovarajućeg kadra ulože oko 200 miliona evra.
– Obrazovanje je put da se izađe iz krize. Ne možemo čekati da postanemo privredno jači, da bismo počeli da ulažemo u obrazovanje, nego treba upravo suprotno – ulagati u obrazovanje kako bismo izašli iz krize. Sve zemlje koje su bile u krizi i iz nje uspešno izašle, uradile su to upravo ulaganjem u obrazovanje, rekla je, između ostalog Helena Lončar, bivša ministarka obrazovanja Bosne i Hercegovine, a sada direktorka Federalnog zavoda za zapošljavanje Bosne i Hercegovine. https://www.youtube.com/watch?v=0nv8PIR3GtU
Ona je izrazila i bojazan da su balkanske zemlje prihvatile Bolonju da bi obrazovale mlade za evropske zemlje i da smo svi jesmo postali inkubator visokoškolaca, koji kada završe fakultete, odlaze da grade mnogo razvijenije zemlje.
– Sve se svede na to – ko će nešto platiti? Obrazovanje puno košta, ali više će koštati ako sutra ne budemo imali koga da obrazujemo. Kad tako budemo gledali na stvari, sve će biti puno bolje, jer cena često nije izražena u novcu, ljudi su najveće bogatstvo – poručila je Lončar.
Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Srbije Zoran Martinović ocenjuje da je privredna struktura promenjena, zbog čega je trebalo prilgoditi obrazovnu strukturnu tehnološki naprednijoj privredi.
– Kako naći nove mehanizme? To je ključ rešenja, jer tehnologija brzo napreduje, pa se pitamo kako da obrazovanje bude podsticaj za razvoj. Nije moguće da neko završi fakultet, da se zaposli i da mu daju dve tri godine da se prilagodi. Poslodavac očekuje da zaposleni odmah ima kompetencije da se brzo uključi u proces rada – istakao je Martinović..
Na skupu je kao iznenađujuća apostrofirana i činjenica da i Slovenija, koja je već deceniju član EU, a u međuvremenu je sprovodila brojne reforme u svim oblastima, ima problee nesklada između kadrova i potreba tržišta rada.
Bolonjski proces, koji je zamišljen kao mobilnost studenata i nastavnog kadra, primenjuje se u svim zemljama Balkana, ali – problem je što je ta mobilnost jednosmerna., jer najkvalitetniji visokoobrazovani kadrovi odlaze da žive i rade u evropske zemlje, da se iz njih više nikada ne vrate, a obrnuti proces, da kadrovi iz Evrope dolaze na ove prostore – ne postoji.
– Ono što je za Crnu Goru karakteristično, nije za ostale zemlje u regionu. Visokoobrazovani kadrovi iz Crne Gore ne odlaze, a mi čak imamo radna mesta interesantna za ljude iz čak 80 zemalja. Tokom poslednjih nekoliko godina izdavali smo godišnje između 15.000 i 20.000 radnih dozvola – kaže Vukica Jelić, direktorka Zavoda za zapošljavanje Crne Gore. https://www.youtube.com/watch?v=Dpl8QMZAwTo
– Ako želite da uništite jednu zemlju, uništite njeno obrazovanje; ako želite da uništite obrazovanje – uništite nauku, a ako želite da uništite nauku, uništite arhive – rekla je u izjavi za portal Krug prof. dr Katerina Todoroska iz Makedonije, koja smatra da je ono o čemu je na forumu, u pogledu reforme obrazovnih sistema slušala od kolega iz Hrvatske i Slovenije, za Makedoniju, jednostavno – nedostižno i predstavlja naučnu fantastiku.https://www.youtube.com/watch?v=2mOzyM4z38M
Idejnii tvorac ovogordišnjeg Regionalnog Bolonja foruma, kao i prošlogodišne međunarodne konferencije posvećene implementaciji Bolonjskog procesa u Jugoistočnij Evropi su prof. dr Marijana Šećibović i njen suprug prof. dr Refik Šećibović. Ona je dekan, a on profesor Fakulteta za turizam i menadžment u Konjica i iza njih su godine tradicije organizovanja sastanaka koji okupljaju najviše akademske vlasti i političke predstavnike iz regiona, a sve u cilju podsticanja reformi u svim segmentima obrazovnog procesa, posebno u visokom obrazovanju.
– Tokom osam meseci pripreme Regionalnog Bolonja foruma “Obrazovanje i politika – suprotstavljene strane na Balkanu”, pisali smo vladama Srbije, BiH, Crne Gore i Albanije, svim ministarstvima u tim zemljama i čitavoj akademskoj zajednici. Ne želimo da za probleme bilo koga prozivamo, već da tragamo za odgovornošću, jer obrazovanje predstavlja jezik pomirenja”, rekla je Marijana Šećibović, dekan Visoke škole za turizam i menadžment iz Konjica.
Ovogodišnji Bolonja forum završen je željom da ovakav događaj postane tradicionalno mesto okupljanja akademske zajednice, predstavnika vlasti, privrednika, medija i nevladinog sektora mogu da nametnu obrazovnim vlastima da ozbiljno shvate poruke koje se šalju sa ovakvog skupa. https://www.youtube.com/watch?v=-KgEajW6CWI
„Ovde smo svi zbog budućnosti mladih ljudi i svih onih koji stasavaju u mlade ljude; pokažimo im da ima smisla ostati i graditi svoju zemlju“, jedna je id najvažnijih poruka ovog skupa.
